1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Promena klime uzrokuje smanjenje plodnih povrsina

Promena klime uzrokuje u mnogim oblastima na zemlji suše i vrućine, i time vodi do smanjenja poljoprivrednih površina. Ujedno to znači da površine koje se koriste kao njive, u budućnosti će moći samo još da postoje za ispašu stoke, pre svega u južnim zemljama. Ali odgovarajuće istraživanje u ovoj oblasti je proteklih godina izostalo. Prošle nedelje održan je na Univerzitetu Hoenhajm simpozijum na temu tropskih pašnjaka i globalnih promena.

Njiva sve manje

Njiva sve manje

Svuda gde klima ne dozvoljava bavljenje zemljoradnjom, zemlja se najčešće koristi samo kao pašnjak. Svi pašnjaci sveta su veliki kao površina Evrope i Afrike zajedno. Nasuprot tome, oranice činu samo jednu trećinu te površine. Istraživanje u ovoj oblasti je već godinama usmereno na poljoprivredne površine. Profesor Georg KAdiš sa Instituta za gajenje biljaka u tropskim predelima na Univerzitetu Hoenhajm kaže:

„Generalno je opalo interesovanje za travnate površine ne samo u Honhajmu, već svuda u svetu.“

Povećanje broja stanovnika u svetu i 800 miliona gladnih pogoršavaju problem, kaže Kadiš:

„Još uvek smo suočeni sa problemom da je veliki broj ljudi neuhranjeno. A stvaranje mogućnosti za dodatno prehranjivanje sve brojnijeg svetskog stanovništva je ograničeno. Ne možemo da zaposednemo nove površine, ukoliko želimo da zaštitimo naše šume. A mi nemamo samo vegetarijance, naprotiv. Sa porastom blagostanja sve više imamo ljude koji u ishrani koriste meso.”

Potrebu za mesom je teško podmiriti. Neophodno istraživanje na tom polju je izostalo, što ima veze i sa biotehnologijom. Brže je izmeniti jedan gen, nego razumeti ekološki sistem zelenih površina, čijim bi promenama porasli prinosi. Kadiš kaže:

“Verujem da je to prirodno doprinelo tome i da je interesovanje za privredu travnatih površina opalo. Istovremeno se o ekonomskom iskorišćavanju zelenih površina loše pisalo, sobzirom na njihovu povezanost i sa uništavanjem šuma.”

Professor Joahim Zauerborn sa Univerziteta Hoenhajm podseća da su bile potrebbe decenije da se u Evropi prihvate krompir, kukuruz ili paradajz. Time ukazuje da istraživanje u oblasti zemljoradnje ne može da danese brze uspehe. Professor Sauerborn kaže:

“Uglavnom naši projekti traju do tri godine, posle toga se očekuju spesi, a to je nemoguće postići u tako kratkom vremenskom roku. Time investitori prestaju sa finansiranjem. A nama je upravo potrebno da se novac dugoročno investira, jer samo tako može i da urodi plodom.”

To je i jedan od razloga zašto se prednost daje biotehnici, iako ona ne omogućuje prehranjivanje svetskog stanovništva.

  • Datum 23.02.2007
  • Autor Carl Josef Kutzbach
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATt
  • Datum 23.02.2007
  • Autor Carl Josef Kutzbach
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATt