1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Prokletstvo siromaštva

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Trgovina ljudima cveta, a samo prošle godine zabeleženo je više od 2.000 slučajeva, mada se strahuje da su u pitanju desetine hiljada.

default

Siromašna zemlja siromašnih ljudi: Moldavsko selo

U bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji, od 1991. godine živi nešto više od tri miliona stanovnika uglavnom rumunskog porekla. Skoro milion ljudi, trećina stanovnika, ilegalno je emigriralo, pre svega u Rusiju, Tursku i na Balkan, ali i u zemlje Evropske unije. Rade na njivama, na građevinama, a veliki deo primoran je na prostituciju. Viorel Gorceag iz Centra za rehabilitaciju žrtava trgovine ljudima kaže:

"Jeste, čuo sam i ja da svi ti ljudi koji odlaze znaju gde idu i znaju šta hoće. A šta vi mislite? Da li osoba koji odlazi sanja o tome da bude šikanirana 70 puta na dan ili da bude iznajmljena za dolar na minut, da je biju, da je primoravaju da uzima drogu, da prodaju njenu bebu. Mogu da vam ispričam puno takvih priča za koje nema objašnjenja kako su uopšte moguće“.

Mnoštvo tragičnih ispovesti

Gorceag zna puno ovakvih tragičnih priča. Jedna od njih dogodila se Mariji. Odvedena je u Moskvu da radi, kako su joj rekli, kao prodavačica na pijaci. Marija priča:

"Vezali su me i držali tri d ana u podrumu bez hrane i vode, samo u prljavoj spavaćici. Onda sam morala da pristanem na sve. Zatvorili su me u kuću dok se nisam oporavila, a onda su me pustili na ulicu. Tukli bi me, ako ne bih pristala da sa nekim budem. To sam radila tri meseca.“

Moldawien Plakat Kampagne Menschenhandel

Plakat kampanje protiv trgovine ljudima

Ovoj ženi nije pravo ime Marija, a glas joj je izmenjen. Njeno svedočenje deo je filma u produkciji Međunarodne organizacije za migracije – IOM. Snimak je napravljen nakon što je ona, igrom slučaja, spasena. Gorceag i njegove kolege iz IOM-a žele da zaštite Mariju i osobe kao što je ona. " Zabranili smo novinarima da dolaze u naš „Centar“ kao u zoološki vrt“, kaže šef misije IOM u Kišnjevu, Švajcarac Martin Vis.

Sigurna kuća

Sigurna kuća za žrtve trgovine ljudima otvorena je 2007. godine. Kuhinja i trpezarija su u prizemlju, sobe za žene i decu na spratovima. Tu su i kancelarija, lekarska ordinacija, dečija soba za igru i soba za fitnes. Sve to finansirala je Međunarodna organizacija za migracije.

Rehabilitacioni centar, program reintegracije i različiti projekti zaštite svedoka sada počinje da sprovodi i Vlada Moldavije u cilju borbe protiv trgovine ljudima. Uprkos tome, prema podacima američkog ministarstva spoljnih poslova, veliki problem bila je i ostaje korupcija koja doseže i do vrha vlasti. Borbu protiv trgovine ljudima uglavnom finansiraju međunarodne organizacije, a njom rukovode nevladine organizacije.

Od 2001. godine organizacija „La Strada“ otvorila je telefon za žrtve i ponudila informacije o tome kako sprečiti trgovinu ljudima. " Siromaštvo je jedan od osnovnih razloga zbog kojih se ljudi odlučuju za rizične poslove u i nostranstvu i na kraju završe kao žrtve trgovine ljudima. Ali ima i drugih razloga, kao na primer nasilje u porodici koje žene ovde trpe“, objašnjava Ana Ravenko i dodaje:

"Dakle, žene se ne odlučuju na to samo zbog novca i boljeg živ ota nego i zbog nasilja i zlostavljanja koje trpe ovde. Prijavljuju se na lažne oglase za posao, a žalosno je da te ponude, te informacije stižu do njih od ljudi koje one poznaju. Od prijatelja, komšija, drugova iz škole , od njihovih mladića, čak i od njihovih rođaka . Zato je stepen njihovog poverenja prema tim osobama visok.“

Obećanja i stvarnost

Kinderarbeit in Ägypten

Trguje se i decom kao radnom snagom

Umesto da, kako im je obećano, u nekoj porodici u Italiji rade kao kućne pomoćnice, većina tih žena starosti od 19 do 29 godina, završi u noćnim klubovima u Turskoj gde budu primorane na prostituciju. Ne znaju jezik, ne poznaju nikoga, obično im uzmu pasoš i one su apsolutno bespomoćne. Krajem devedesetih one su brutalno prebijane, a danas, kaže Viorel Gorceag, metode trgovaca robljem nešto su suptilnije, ali ništa manje traumatične.

Kako bi im pomogli i pružili perspektivu, Rehabilitacioni centar u Kišnjevu uči ih kako da se finansijski osamostale. Novčano im pomažu u pokretanju malih biznisa. Samo oko pet procenata žrtava ponovo se vraća u ruke mučitelja, kaže rukovodilac projekta Viktor Lutenko:

"Dugoročni p rogram , koji je od vitalnog značaja za rehabilitaciju i reintegraciju žrtava trgovine ljudima, spr ovodimo u sredinama u koje bi one trebalo da se vrate i da u budućnosti žive. U suprotnom, postoji rizik od toga da se one vrate i ponovo budu žrtve trafikinga.“

U Moldaviji još ne postoji centralna baza podataka trgovini ljudima. Prošle godine zabeleženo je 2.000 slučajeva. U prvih pet godina rada u Moldaviji, od 2001. do 2006. Međunarodna organizacija za migracije pomogla je oko 2.000 ljudi. Procenjuje se, međutim, da žrtava iz Moldavije ima nekoliko desetina hiljada.

Žene su samo deo te grupe. Deca se prodaju kako bi prosjačila, cveta trgovina ljudskim organima, a ima puno i ljudi iz Moldavije koji rade kao moderni robovi na građevinama ili poljima od zapadne Evrope do Bliskog istoka. Mnogi od njih nisu ni svesni da ih eksploatišu.

  • Datum 06.10.2008
  • Autor Filip Slavković
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FUn2
  • Datum 06.10.2008
  • Autor Filip Slavković
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FUn2