Projekat budućnosti ili pogrešna investicija? | Evropa | DW | 20.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Projekat budućnosti ili pogrešna investicija?

Nemačkoj ekonomski trenutno ide dobro. Toliko dobro da se iz fijoka izvlače megalomanski infrastrukturni projekti koje je napokon moguće finansirati. No nisu svi oduševljeni tim trendom.

Ideja o sistemu tunela ispod Lajpciga nije nova. Još se sredinom 19. veka razmišljalo o izgradnji podzemnih tunela u koje bi se premestio saobraćaj sa površine i rasteretila saksonska industrijska i privredna prestonica. Međutim, realizaciji tog skupog projekta je mnogo toga u poslednjih 150 godina stajalo na putu: dva svetska rata, besparica u Istočnoj Nemačkoj i, na kraju, davanje prednosti mnogim potrebnijim projektima nakon ujedinjenja Nemačke. No sa izgradnjom tunela, u koji bi sa površine trebalo da se izmesti železnički saobraćaj, ipak se počelo pre desetak godina, a dovršava se tek sada, kada Nemačka može sebi da priušti takve projekte.

Veliki dan za Saksoniju

Skupi infrastrukturni projekat

Skupi infrastrukturni projekat

Cena tog prestižnog poduhvata se, na kraju, od planiranih 570 miliona evra, gotovo udvostručila. Ogromne „krtice“ su svako malo u podzemlju Lajpciga nailazile na neplanirane probleme, poput drugačijeg sastava tla od očekivanog. Za potrebe izgradnje tunela morala je čak da bude pomerena jedna istorijska građevina, koja se nakon toga vratila na svoje prvobitno mesto. Sada je tunel, kojim bi trebalo da saobraćaju lokalni i međugradski vozovi , doduše sa četiri godine zakašnjenja i sa dvostruko većom cenom od predviđene.

Ipak, lokalni političari su zadovoljni. „Ovo je jedan velik dan za Lajpcig. Gradski tunel znatno će doprineti atraktivnosti grada“, oduševljen je ministar privrede Saksonije Sven Morlok. On se nada da će novi infrastrukturni projekat doneti novi ekonoski uzlet, ne samo gradskom konglomeratu „Lajpcig-Hale“ već i čitavoj saveznoj državi Saksoniji.

Dvostruko skuplji od predviđenog

Oduševljenje se ipak drži u granicama. Razlog je ogromni rast planirane cene koja se popela na preko milijardu evra. Pola od toga ide na račun savezne države Saksonije, ostatak troškova podjednako dele Nemačka i fondovi Evropske unije. No uprkos zatvorenoj finansijskoj konstrukciji, kritičara tog ogromnog projekta ne nedostaje. I u samom gradu Lajpcigu, koji u celom projektu učestvuje sa samo sedam miliona evra, mnogo je kritičara izgradnje basnoslovno skupog tunela. „Novac je mogao mnogo bolje da bude iskorišćen za ostale infrastrukturne projekte u gradu“, smatra Feliks Ekart iz ekološkog udruženja BUND. On veruje da je tunel koštao toliko da su tim novcem odjednom mogli da budu rešeni ostali saobraćajni problemi u gradu, da bude poboljšana mreža javnog prevoza, da se izgrade dodatne staze za pešake i bicikliste. Kritikuju i Zeleni u parlamentu Saksonije koji ukazuju na potrebu saniranja zastarele železničke mreže u toj saveznoj državi na jugoistoku zemlje, a ne da se novac troši na jedan jedini projekat.

Istorijski centar Lajpciga

Istorijski centar Lajpciga

No tunel je gotov, zahvaljujući između ostalog popunjenim državnim budžetima koje poslednjih godina, zbog ekonomskog rasta u Nemačkoj beleže rekordne prilive poreza. Njegovi zagovornici slave i tvrde da će za koju godinu taj tunel postati jedan od najvažnijih velikih projekata u zemlji koji ne samo da će pospešiti privredni razvoj celog regiona, već i podići kvalitet života u saksonskoj metropoli. Mnogi se samo nadaju da lajpciški tunel neće postati jedna od onih pogrešnih kalkulacija o kojima studenti ekonomije kasnije godinama raspravljaju na svojim predavanjima.

Autori: Roni Arnold / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković