1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Proizvodnja zdrave hrane

Nemačka je u Evropi najveće tržište za bio proizvode. U 2005.godini promet je iznosio 4 miliarde evra. Potražnja za biološkim proizvodima nije ograničena. Prošle godine u Nemačkoj se u proseku svake nedelje otvarao jedan novi bio supermarket. Pomislilo bi se da ova velika potražnja za bio proizvodima u najmanju ruku primorava seljake da se preorijentišu na bio proizvodnju, ali činjenica je da se broj seljaka koji proizvodi biološki zdravu hranu neznatno povećao.

default

Pet sati posle podne je vreme kada se u štali seljaka Alfreda Hermana obavlja muža krava. Njegove krave nalaze se u velikim boksovima, spavaju na slami, i jedu zdravu stočnu hranu. Pretpostavlja se da su krave zadovoljne.

« Mi smo se tek dva meseca preorijentisali i sada se bavimo proizvodnjom biološki zdravog mleka.»

Herman je celokupnu proizvodnju na svom imanju prebacio na proizvodnju takozvane zdrave hrane. On prati trend, kaže Bertold Rib iz Poljoprivredne komore Severne Rajne Vestfalije.

«Broj seljaka koji se bave proizvodnjom biološki zdrave hrane se povećava već duže vreme. Ali u poslednje dve godine, ne toliko koliko se povećala potražnja, koja je u dve poslednje godine eksplodirala. Jer su se sad i diskont trgovine uključile u tržište bio produkata koje nude na svojim regalima.»

Klasično tržište takozvane zdrave hrane se promenilo. Ranije su se takvi proizvodi mogli kupiti u takozvanim ekološkim prodavnicama ili direktno kod seljaka. A sada i diskonti poput Aldija ili Lidla, nude robu sa oznakom biološki proizvedene hrane. Ulaskom diskont lanaca na biološko tržjište oživela je potražnja. Godišnje nemački potrošači izdvoje 5 miliona evra za biološki proizvedene životne namirnice. Naročito suu traženi mleko, povrće, krompir i jaja. Cene bioloških proizvoda su uprkos porasta potražnje pale, Rib smatra da je to zasluga diskont firmi...

Kada ljudi kupuju bio proizvode u jeftinim prodavnicama oni mnogo više zagledaju cene, i to je dovelo do toga da se biološki proizvodi danas delimično prodaju po ceni koja je niža od proizvodne cene u Nemačkoj.»

Jedan proizvodjač biološki zdrave hrane ima veće troškove nego konvencionalni proizvodjač...Ovo iskustvo doživeo je i Herman prilikom prelaska na proizvodnju bio mleka.

«Početak je bio težak, jer kao bio proizvodjač stoku moram da hranim sa ekološki proizvedenom stočnom hranom, što je dvostruko skuplje od ishrane stoke na uobičajen način, jer su troškovi za dodatnu ishranu tako visoki, da anuliraju dobitak stečen od većih otkupnih cena za bio mleko. Sada kada isporučujemo bio mleko, dobit je slična onoj od pre.»

Posle velike promene u proizvodnji, seljaci često finansijski ne stoje bolje nego ranije. Istina je da bio produkti mogu biti prodati skuplje od uobičajenih, ali pošto je proizvodnja ekološki zdrave hrane skuplja razlike u ceni nisu dovoljne da bi se seljacima omogućile veće zarade. Rib veruje da će se bio trend nastaviti, i da će se sve veći broj seljaka prorijentisati, iako će to potrajati...

«Kao prvo, ne može se tako brzo preći na bio proizvodnju da bi se zadovoljila potražnja koja je u stalnom porastu. Jer u normalnom slučaju, preorijentacija na bio proizvodnju traje najmanje dve godine, što znači kada se potrošnja u kratkom vremenu promeni, seljaci ne mogu da je automatski prate. Ako se seljak danas odluči da postane proizvodjač zdrave hrane, mora da prodje dve godine, pre nego što on svoje proizvode na tržište može da izbaci sa oznakom «zdrava hrana.»

Faza prelaska na bio proizvodnju u Nemačkoj je zakonski propisana. Nemački seljak može svoje proizvode, tek dve godine pošto je njegovo gazdinstvo prešlo na bio proizvodnju - svoje proizvode da deklariše i prodaje kao bio. Veliko povećanje potražnje ne može se u budućem vremenu zadovoljiti samo proizvodnjom koja stiže iz seljačkih domaćinstava.Alfred Herman veruje da ovaj problem može prouzrokovati gubitak kvaliteta proizvodnje.

«Kako zadovoljiti potražnuju za zdravom hranom? Mi se samo možemo nadati da će ona stvarno biti podmirena produktima proizvedenim sa «bio hranom».

Kada postoji razlika u ceni to dovodi do toga da drugi na primer mogu da isporučuju bio mleko, ili bio proizvode iako se nisu pridržavali zakonskih propisa za proizvodnju zdrave hrane, što bi moglo da prethodi omekšavanju strogih propisa kojih se sada pridržavaju svi poljoprivredni proizvodjači u Nemačkoj. Planovi EU mogli bi da doprinesu, utoliko što planirani propisi EU treba da sadrže, ako se uporede sa sadašnjim nemačkim standardom, nešto opuštenije odredbe kod kontrole.

Bernhard Rib vidi još jedan problem na nemačkom tržištu bio hrane. I u inostranstvu se proizvode biološki proizvodi, često sa manjim zahtevima nego u Nemačkoj, ali zato po povoljnijoj ceni. U Nemačkoj raste potražnja i za bio proizvodima iz uvoza.

«Nemački seljaci sada više nego ranije moraju da se bore sa konkurencijom iz zemalja EU kao i van nje. Jasno je da i bio proizvodi uvek ne stižu iz najveće blizine. Postoji teo i ekoloških proizvoda koji su iz zemalja van EU, na primer iz Afrike. Naravno ne radi se o velikim količinama, ali konkurencija na teržištu ekoloških proizvoda će biti sve veća.»

Seljak Alfred Herman svoje imanje i dalje će voditi na osnovu strogih zakonskih odredbi. Ili će proizvoditi pravu zdravu hranu, ili ništa, glasi njegova deviza. Njegove krave treba da ostanu sretne bio krave i ubuduće takodje da daju stopostotno «bio» mleko.

Patricija Fejt