Programi ili parole | Politika | DW | 01.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Programi ili parole

Izborna trka u Srbiji ulazi u završnu fazu. Nekoliko tema se nametnulo i tokom ove predizborne kampanje, ali dominatno mesto svakako zauzimaju ekonomija i borba protiv kriminala i korupcije.

Nekako u senci se nalaze teme Evrope i evropskih integracija, regionalne saradnje, i ono što je donekle i iznenađenje, tema Kosova. Ključno pitanje je koliko se ta politička ponuda razlikuje između političkih stranaka, ili je reč o sitnim razlikama, i da li birači imaju zapravo istinsku alternativu na izborima 16. marta?

Skoro svi za Evropu?

Formalno je u ovoj kampanji samo Demokratska stranka Srbije (DSS) protiv nastavka evropskih integracija, ocenjuje za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Međutim, kada se analiziraju izjave pojedinih srpskih zvaničnika da je i pored Briselskog sporazuma Kosovo i dalje najveća bezbednosna pretnja Srbije, onda vidite da su tu stvari nešto drugačije; iz toga je vidljivo da se oni ne zalažu za EU onako kako to vide članice Evropske unije, kaže Milićeva. Novinar Đorđe Vlajić ističe za DW da se samo stranke naglašeno patriotske opcije protiv Evrope, poput recimo DSS i Dveri, ali da između ostalih stranaka skoro i da ne postoji nikakva razlika i da za njih približavanje Evropi nije upitno.

Zaboravljeno Kosovo

Kosovo sa druge strane uopšte ne postoji kao tema uoči ovih izbora, primećuje Jelena Milić. Tu temu jedino Aleksandar Vučić monopoliše u svojim susretima sa stranim diplomatama, i skromno za sebe prihvata sve pohvale koje se upućuju Srbiji kada je reč o rešavanju kosovskog problema. Đorđe Vlajić dodaje da postoji sličnost kod stranaka koje su protiv EU kada je reč o Kosovu. „One stranke koje su protiv EU takođe upozoravaju kako Srbija gubi Kosovo, i da je približavanje Evropi uslovljeno odricanjem od Kosova“, kaže Vlajić.

Zašećerena ekonomija

Sve stranke su bez razlike ove izbore posvetile pitanju ekonomije, radnih mesta, i dovođenja stranih investitora, napominje Jelena Milić. Problem je što nijedna od njih ne priča o kursu spoljne i unutrašnje politike kojim žele da se zemlja kreće, jer vi bez tog političkog okvira ne možete dalje pričati o sprovođenju privrednih reformi, upozorava Milićeva. Privredne reforme mogu da se sprovode i u totalitarnim režimima, kaže Jelena Milić. Đorđe Vlajić ističe kako ima utisak da stranke kada je reč o ekonomiji više barataju spiskom lepih želja nego onim što je realno očekivati. „Čini mi se da ključne stranke samo posredno upozoravaju da će put oporavka srpske privrede biti dug i bolan, i da onako usput radije obećavaju nova radna mesta, bolji život i investicije“.

Nekakvu alternativu u oblasti ekonomije možda predstavlja plan reformi koje je ponudio Saša Radulović, doskorašnji ministar privrede, ali to je nešto što bi tek trebalo da se pretoči u celovit politički program, skreće pažnju Milićeva. A pored toga je još i u fazi formiranja liste. Nije ipak dovoljno imati samo ekonomski deo programa, već i ozbiljan politički deo. Za njega se neke političke stvari možda podrazumevaju, ali ja mislim da se one ipak moraju jasno reći u kampanji, kaže Milićeva.

Regionalna (ne)saradnja

Odnos prema susedima i regionalna saradnja će biti određeni pre svega odnosom prema tužbama za genocid između Srbije i Hrvatske, i odnosom prema socijalnim nemirima u Bosni, naglašava Jelena Milić. „Ako je suditi po retorici državnog vrha, koji učestvuje u ovoj kampanji, mi se intenzivno pripremamo za nastavak podele Bosne, ili jednostavno za miniranje njenog teritorijalnog integriteta. Ti socijalni nemiri su protumačeni samo kao orkestrirani akt destablizacije Republike Srpske (RS), i samo je pokazan interes za stabilnost i kvalitet života RS a nikako za stanje u Bosni kao celovitoj državi“, smatra Milićeva. Đorđe Vlajić pirmećuje da je ta tema nejedanako prisutna kod političkih stranaka u kampanji, i da na tom pitanju regionalne saradnje nekako više insistiraju članice vladajuće koalicije.

Politička i ekonomska osveta

Borba protiv kriminala i korupcije je istrčala u prvi plan, jer na njoj jednostavno najviše insistira i trenutno najveća stranka u Srbiji Srpska napredna stranka (SNS). Jelena Milić ocenjuje da je to lažna borba, i da je tu više reč o tabloidno- vaninstitucionalnom načinu obračunavanja sa političkom i ekonomskom konkurencijom. A sve se to dešava u zemlji koja nije sprovela suštinsku reformu pravosuđa i sistema bezbednosti, jer bez te dve stvari vi možete samo da sprovodite političku ili ekonomsku osvetu a ne istinsku borbu protiv korupcije, kaže Milićeva.

Slogani umesto programa

Neki generalni utisak je da se programi političkih stranaka, bar onako kako ih one predstavljaju, veoma malo razlikuju. Svi su za Evropu, svi su za to da ljudi bolje žive, o Kosovu bi najradije nekom drugom prilikom, i svi bi se naravno žestoko obračunavali sa kriminalom i korupcijom. Jelena Milić primećuje da jedino DSS ima jasan politički program. „Ja se sa tim programom ne slažem, ali on je potpuno legitiman i jasno artikulisan, mada ne uvek zasnovan na činjenicama. To ne nudi nijedna druga politička stranka. Slogani koje vidimo pre liče na reklamne kampanje multinacionalnih kompanija. To pokazuje potpuno odsustvo realnosti, i ja se bojim da ćemo ovog puta imati malu izlaznost i malu legitimnost vlade koja bude formirana“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Dijana Roščić