1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionLitijumAmerički izbori 2024

Profit od starih televizora i usisivača

27. maj 2010.

U Nemačkoj se elektro-otpad ne može bacati tek tako – sa ostalim smećem. Odlaganje ove vrste otpada je unosan posao jer se veliki deo uređaja reciklira. Godišnje se u ovom biznisu obrne 60 miliona evra.

https://p.dw.com/p/NYEw
Proizvođaći dužni da preuzmu stare televizore
Proizvođaći dužni da preuzmu stare televizoreFoto: picture alliance / chromorange

Manfred Farner zarađuje za život uz pomoć – smeća. Sakuplja električne aparate koji više nikom ne trebaju. Na gomili se nađe i ponešto što tu ne spada. „Ovo je bio monitor“, kaže, „on spada u drugu grupu stvari, u aparate sa ekranom. Greškom se našao u kolicima sa malim kućnim aparatima.“

U Nemačkoj se elektro-otpad prerađuje od pre 20 godina. Manfred Farner se već dugo bavi tom delatnošću: „Taj otpad sadrži metale koji su nam potrebni, ali tu su i suvišni elementi: komadi drveta, plastike, baterije, kondenzatori i slično; njih moramo da odstranimo, a to – košta...“ Doduše, od plastičnih delova, polovina može da se preradi, što znači da praktično može da se iskoristi dve trećine svakog komada otpada.

Svake godine se nakupi 40.000 tona elektro-otpada. Otpad nije uvek otpad. „Zanimljivi su, naravno, računari“, kaže, pokazujući plastičnu kutiju sa nekoliko otvora. „Bilo bi lepo kada bi u ovom kućištu bile i provodničke ploče sa odgovarajućim delovima. Ali, kućište je otvoreno: neko se ovde već poslužio.“

Sve na kraju stigne na otpad

Sve što radi ili je radilo na struju je vredna sirovina za reciklažu
Sve što radi ili je radilo na struju je vredna sirovina za reciklažuFoto: flickr_cc

Kroz postrojenje za preradu dnevno prođe 130 televizora. To je 30.000 televizora godišnje. I pored toga, prenosi Manfred Farner, Nemci se nerado odvajaju od svojih električnih aparata: „Vrlo često nas posećuju japanski proizvođači, i uvek se iznenade kada vide koliko su stari aparati koje ovde dobijemo u odličnom stanju. Nemci očigledno ne bacaju stare aparate tek tako, kao što se to često čini u drugim zemljama.“

Proizvođači su u Nemačkoj dužni da prime stare aparate koje su proizveli. To znači: posao – za ljude poput Manfreda Farnera. Njihova zarada zavisi od cena sirovina, čije kretanje on svakodnevno kontroliše. Firme koje u Nemačkoj prerađuju elektro-otpad, godišnje zarađuju oko 60 miliona evra. Ljudi u ovoj zemlji rado zalaze u radnje sa električnim uređajima. Manfred Farner to pozdravlja: „Kada vidim šta je sve tamo na policama, odmah pomislim kako će sve to jednog dana završiti – kod nas.“

Autori: Maria Leser / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević