1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Pojam i razvoj

Produbljenje i proširenje EU

Produbljenje i proširenje Evropskih zajednica (tj. današnje Evropske unije) su dva procesa koja teku paralelno tokom čitavog razvoja EZ/EU i presudno utiču na njenu strukturu i funkcionisanje.

Potpisivanje Rimskih ugovora, 23. mart 1957.godine

Potpisivanje Rimskih ugovora, 23. mart 1957.godine

Produbljenje označava uvođenje novih nadležnosti u oblast delovanja EZ/EU, dok se proširenje odnosi na prijem novih država članica.

Ponuda za stvaranje Zajednice za ugalj i čelik bila je otvorena i za druge evropske države, od kojih su ovaj predlog u tom momentu prihvatile još samo Italija, Luk­sem­burg, Belgija i Holandija. Tako je 1951. godine, između šest država potpisan Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, prve nadnacionalne orga­nizacije u Evropi. Idejni tvorci Zajednice videli su je kao prvu fazu u takozvanom pro­cesu sektorske integracije. Suština ovakve integracije je postepeno, korak-po-korak, po­vezivanje u oblastima u kojima je to u datom trenutku moguće, a kao dugoročni cilj integracije je označena politička unija.

Nemački kancelar Konrad Adenauer na potpisivanju Rimskih ugovora

Nemački kancelar Konrad Adenauer na potpisivanju Rimskih ugovora

Sledeći korak u integraciji Evrope bilo je osnivanje Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) potpisivanjem Rimskih ugovora 25. marta 1957. godine. Kao cilj Evropske ekonomske zajednice države čla­­nice su predvidele ostvarivanje carinske unije i postepeno stvaranje zajedničkog tržišta koje je podrazumevalo slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi. Svrha delovanja Euratoma bila je da se osigura bezbedna upotreba nuklearnih materijala u miroljubive svrhe.

Ove tri zajednice su imale sličnu institucionalnu strukturu. Savetodavna skupština (kasnije nazvana Evropski parlament) i Sud pravde bili su zajednički organi za sve tri zajednice, dok je svaka od njih imala sopstveni Savet ministara i Komisiju (tj. u slučaju Zajednice za ugalj i čelik – Visoku vlast). Ugovorom o objedinjavanju organa iz 1965. godine, Savet i Komisija su postali zajednički organi, te od tada sve tri zajednice imaju jedinstvenu institucionalnu strukturu, mada su ostale tri po­sebne organizacije.