Proces koji niko više ne želi

Međunarodni sud u Hagu će od ponedjeljka 3.3.2014. otvoriti raspravu o međusobnoj tužbi Hrvatske i Srbije za genocid. Dugo je obema stranama bilo prerano da se ove tužbe povuku, a sada je već prekasno za to, piše Badiše cajtung i nastavlja:

"Nijedna strana nema skoro nikakve šanse da dobije ovaj proces. Obe su nesretne što se suđenje koje su same pokrenule uopšte i odvija. Predmet rasprave su zbivanja tokom sukoba od 1991. do 1995. godine. Nakon što je Hrvatska u junu 1991. proglasila nezavisnost, JNA je preuzela kontrolu nad teritorijama gde su živeli Srbi. Razoren je grad Vukovar. Na tim područjima su srpske dobrovoljačke jedinice organizovale progon hrvatskog stanovništva. Rat je odneo 10.000 života, među njima su bili i životi 255 pacijenata bolnice u Vukovaru.

Postoji i druga strana medalje: jedinica hrvatske specijalne policije je počinila masakr nad oko 100 Srba u Pakračkoj poljani, oko 100 Srba je ubijeno i u Gospiću. Obe strane prebacuju jedna drugoj da je počinjenim masakrima prekršena konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

Ovaj sud je već 2007. odbio mnogo bolje obrazloženu tužbu BiH protiv Srbije za genocid nad Bošnjacima. Sud je odlučio da nije dokazana umešanost Srbije u masakre koje su počinile jedinice bosanskih Srba. Samo masakr u Srebrenici je službeno kvalifikovan kao genocid. I Međunarodni sud za zločine na području bivše Jugoslavije vrlo "štedljivo" koristi termin genocid. I tu je kao takvo delo potvrđeno samo ono što se desilo u Srebrenici. U procesima koji se vode za ratne zločine na području Hrvatske, ni u jednoj optužnici se ne govori o genocidu", prenosi Badiše cajtung.

Nervoza u Banja Luci

Kod vlasti Republike Srpske vidljiva je bila nervoza kada su za petak (28.2.) zakazani protesti u Banjaluci, piše list Tiroler tagecajtung. Demonstrante su uglavnom činili demobilisani borci koji su ukazivali na svoje probleme, piše ovaj list i nastavlja:

"Na protestima su formulisani zahtevi vladi i entitetskom parlamentu za poboljšanje situacije demobilisanih boraca. Međutim, tražilo se da se pod lupu ponovo stavi proces privatizacije u Republici Srpskoj, baš kao i tok dosadašnjih procesa za korupciju i kriminal.

Predsednik RS Milorad Dodik je unapred kritikovao ove proteste. Poseban razlog za to video je u datumu održavanja, samo dan uoči 22. godišnjice referenduma o nezavisnosti BiH. Učešće na demonstracijama stoga je doprinos državi BiH u kojoj ne bi bilo Republike Srpske, stav je Dodika.

Odgovor na to stigao je odmah od učesnika demonstracija: Ako predsednik RS smatra da nema razloga za socijalno nezadovoljstvo, onda ne bi trebalo da apeluje na građane da ne izlaze na ulice", piše Tiroler tagecajtung.

Demokratija iz baze

Reporter lista Tagecajtungiz Berlina boravio je na jednom od Plenuma građana u Sarajevu. On prenosi atmosferu sa tog skupa i istovremeno ističe kako građanski pokret u BiH dobija konture:

"U salu nije dozvoljen ulazak predstavnicima političkih stranaka. Aplauz je dobio jedan ratni vojni invalid srednjih godina koji uzvikuje: "Ja sam Jevrej, ja sam musliman, ja sam katolik i pravoslavac, ja sam Bosanac." Nacionalizam nema šta da traži u ovoj sali. To je i poruka svim hrvatskim i srpskim nacionalistima u Mostaru i Banjaluci koji su nakon prvih demonstracija želeli da ih pogrešno ocene kao "bošnjačko-nacionalističke". Na plenumima se raspravlja o konkretnim zahtevima političarima. Ima ih na stotine.

Plenum u Tuzli je već postigao dva cilja. Ukinut je "beli hleb" političarima, odnosno praksa da dobijaju platu i nakon što im istekne mandat. Kao i u Sarajevu i u Tuzli je ostavku morao da podnese kantonalni premijer. Demonstranti su svesni toga da mora da se održi "pritisak ulice". Ipak, demonstracije su postepeno sve manje. "Mi smo sada u fazi otkrivanja bazne demokratije", kaže Emin iz Tuzle: "Ljudi prvo moraju da izbace iz sebe sve što imaju da kažu, ono što ih pokreće. Na Plenumu po prvi put imaju utisak da su slobodni, da govore bez straha. Samo zbog toga je sve ovo vredno truda." I on se nada da će uskoro doći do sastanka delegacija svih Plenuma i da će biti dogovorene nove akcije u celoj BiH", prenosi Tagecajtung.

Autor: Azer Slanjankić

Odg. urednica: Dijana Roščić