Procena iz Berlina: evro - još pet godina | Izbor iz štampe | DW | 25.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Procena iz Berlina: evro - još pet godina

Mnogi nemački mediji preneli su rezultate ankete sprovedene među građanima šest najvećih zemalja Evropske unije – o njihovom poverenju u tu zajednicu. Te rezultate je prvi objavio britanski dnevnik „Gardijan“

„Dužnička i ekonomska kriza u Evropi ostavlja tragove“, piše tako Špigel onlajn, „sve više građana okreće leđa Evropskoj uniji. Anketa je pokazala da je poverenje građana u institucije EU na najnižem nivou u njenoj istoriji (…) Brojke je analizirao Evropski savet za spoljne poslove EFCR: samo u Španiji i Velikoj Britaniji je skepsa prema Evropskoj uniji još veća nego u Nemačkoj. Anketa se inače temelji na brojkama iz 2012. godine. U Španiji, gotovo tri četvrtine građana više nema poverenja u EU. Samo 20 odsto njih navodi da je kod njih prisutna tendencija da veruju u njene institucije. Još pre dve godine, 65 odsto građana Španije je verovalo u EU.“

„Španci trenutno gaje veći pesimizam i od Britanaca, među kojima 69 odsto građana ne veruje u institucije EU – 2007. je u Velikoj Britaniji bilo samo 50 odsto takvih skeptika – i to je bio i evropski rekord. U Nemačkoj 59 odsto ispitanih ne veruje u pomenute institucije – a pre finansijske krize je baš toliki broj građana verovao u njih. Ako se tome dodaju i brojke od pre pet godina, pokazuje se da je skepsa bitno porasla otkako je počela kriza evra, jer pre početka te krize samo 36 odsto Nemaca nije imalo poverenja u EU. U Italiji se nepoverenje gotovo udvostručilo – na 53 odsto.“

U pet od šest zemalja nepoverenje je ubedljivo jače od poverenja, osim u Poljskoj, gde još postoji euforija zbog pristupa Evropskoj uniji i činjenice da je ta država profitirala od novca iz Brisela. Ali, i u toj zemlji je poverenje u EU žestoko poljuljano i postoji samo među 48 odsto građana. Šef kancelarije ECFR u Madridu Hoze Ignasio Toreblanka, kaže da je šteta tako velika da nema razlike da li je reč o građanima iz zaduženih država ili iz država-poverilaca. Osim toga, građani sada smatraju da se njihove nacionalne demokratije podrivaju načinom na koji se postupa sa krizom evra.“

A portal ekonomskih stručnjaka Dojčland mitelštadns nahrihten prenosi i najnovije informacije koje ukazuju na mogući dalji razvoj događaja. „Kaj Konrad, savetnik nemačke vlade za privredu, daje evru još najviše pet godina života. Kurs štednje ne funkcioniše, otpor u najvećem broju zemalja evrozone će rasti, tvrdi on. I predsednik Komisije EU Barozo kaže da dalje mere štednje nije više moguće sprovoditi. To sve izgleda kao najava temeljitih promena u Evropi – Izgleda da se Angela Merkel i Žoze Manuel Barozo mentalno već pripremaju za kraj evra.“

„Aktuelni podaci Eurostata pokazuju da je i pored štednje javni dug u 21-oj od 27 zemalja Evropske unije porastao. Ni Francuska ni Španija ove godine nisu uspele da ostanu ispod tražene granice deficita – ali umesto da traži još veću štednju, predsednik Naučnog konsultativnog saveta Nemačkog ministarstva finansija Kaj Konrad sada – što je iznenađenje – traži da se odustane od kursa štednje u Evropi. A Konrad nije bilo ko: on je glavni savetnik vlade za ekonomska pitanja. Države imaju slobodu da se zadužuju onoliko koliko hoće – pod uslovom da za te dugove same i odgovaraju, kaže Konrad, koji smatra i da bankarski sektor treba da bude otporniji na krize: najbolje je da se banke sasvim povuku iz državnog finansiranja.“

„Na pitanje da li se on to zapravo zalaže za povratak nacionalnoj državi, Konrad je rekao da mu je važna Evropa, a ne evro. Evru srednjoročno gledano dajem samo ograničene šanse da preživi. Teško je navoditi konkretne brojke, ali pet godina (je rok koji) zvuči realistično, kaže Konrad. Time prvi put iz štaba koji savetuje nemačku vladu čujemo da evro više nije dugoročni projekat. Već dugo se nagađa kako bi Angela Merkel mogla da napusti evro, a ova neuvijena procena iz krugova bliskih njenoj vladi potvrđuje pretpostavke prema kojima ona ima plan B – izlazak iz evrozone.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković