1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Problemi u privrednoj saradnji EU i afričkih zemalja

Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, Evropska unija subvencijama štiti svoje seljake, a visokim carinama praktično onemogućuje siromašne zemlje da ponude svoje proizvode evropskom tržištu

Hoze Manuelu Barosu je bilo očigledno vrlo neprijatno kada je njegov sagovornik uputio jedan energični apel. Predsednik Komisije Evropske unije je svoga gosta upravo bio nazvao svojim afričkim bratom, kada je Alfa Umar Konare, predsedavajući Afričke unije, najžešće napao Evropsku uniju. Na pijacama u Africi su životne namirnice iz Evrope često jeftinije nego domaći proizvodi, rekao je Konare, naglašavajući da su to posledice subvencija agraru u Evropskoj uniji. A direktne posledice toga su još veće siromašenje poljoprivrednih regiona Crnog kontinenta.

«Danas se u Africi dogadja slabljenje i siromašenje, a razlozi za to su poznati i protiv toga se moramo boriti. Ja znam da je za to potrebno vreme. Ali mi ne treba da okolišimo, već jasno da kažemo – dogod postoje subvencije u agraru i dogod ne postoji unutrašnje afričko tržište, problem se može samo pogoršati», rekao je Konare.

Evropska unija na četiri nivoa štiti svoju poljoprivredu od neugodnih vetrova koji duvaju na svetskom tržištu. S jedne strane seljaci u Evropskoj uniji dobijaju takozvanu direktnu potporu – dakle novac za svako uzgojeno govedo, za svaku požnjevenu metričku centu pšenice. U okviru agrarne reforme iz 2003. godine ova direktna potpora je, medjutim, znatno smanjena. Umesto toga, novac je sada u većoj meri skrenut u drugu subvencionu kasu: u fond za razvoj poljoprivrednog prostora. I osnovni stav Svetske trgovinske organizacije, kada je reč o reformi agrara, glasi: seljaci treba da dobiju novac za to što neguju obradive površine, što štite žiovotnu sredinu i što svojim radom sprečavaju otimanje poljoprivrednog zemljišta od strane gradova. Postoji i treći oblik pomoći agraru, to su subvencije za izvoz. Evropska unija nadoknadjuje svojim seljacima razliku, ukoliko oni svoju robu na svetskom tržištu prodaju po nižim cenama. Te izvozne subvencije su uzrok zbog koga su evropske životne namirnice u Africi često jeftinije od proizvoda samih Afrikanaca. To je to razaranje afričkog unutrašnjeg tržišta na koje ukazuje Alfa Umar Konar. Najzad, Evropska unija štiti svoje tržište i protiv uvoza poljoprivrednih proizvoda iz trećih zemalja enormno visokim carinama i to je taj četvrti nivo protekcionizma. Evropska unija bi bila spremna da smanji carine i izvozne subvencije, ako bi za uzvrat zemlje u razvoju otvorile svoja tržišta za evropsku industrijsku robu i uslužne delatnosti.

Medjunarodne organizacije za razvojnu pomoć, jednako kao i zemlje trećeg sveta se žale da ponude Evropljana dosad nisu daleko otišle. Ali i u samoj Evropskoj uniji postoji tabor zemalja, koje predvodi Francuska, a koje nastoje da ustupci Evropske unije u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizaciijom budu što manji. Stav nove nemačke vlade će u tom pogledu biti veoma značajan. Jer, s jedne strane, nemačka industrija vrši pritisak da se što je moguće više liberalizuje svetska trgovina, a s druge strane Udruženje nemačkih seljaka već slavi to što će položaj ministra poljoprivrede zauzeti predstavnik konzervativne Hrišćansko-socijalne unije, u nadi da će on više štititi interese nemačkih poljoprivrednih proizvodjača. Naime, dosadašnja ministarka poljoprivrede Renate Kinast iz stranke zelenih se u Briselu stalno zalagala za smanjenje izvoznih subvencija i smanjenje direktne potpore seljacima.

  • Datum 31.10.2005
  • Autor Peter Kapern
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAdG
  • Datum 31.10.2005
  • Autor Peter Kapern
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAdG