Problemi mora mogli bi skupo da koštaju | Mozaik | DW | 30.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Problemi mora mogli bi skupo da koštaju

Prema najnovijem istraživanju, štete zbog uništavanja mora mogle bi se popeti na dva biliona dolara. Zagađenje, preterani ulov ribe i klimatske promene, ozbiljno se nadovezuju jedno na drugo…

Zagađenje, preterani ulov ribe i klimatske promene međusobno negativno deluju jedno na drugo i to više nego što se do sada mislilo, navodi se u izveštaju o istraživanju svetskih okeana koje je sproveo Institut za okolinu u Stokholmu (SEI).

„Na samo da je krajnji rezultat tek zbroj tih elemenata, već se oni, zapravo, međusobno umnožavaju“, rekao je direktor švedskog Sekretarijata za izučavanje okoline Zemljinog sistema (SSEESS).

Orade na ledu. Ulov da, ali sa merom

Orade na ledu. Ulov da, ali sa merom

To istraživanje usmerilo se i na acidifikaciju ili povećanje kiselosti okeana zbog nakupljanja ugljenika, te hipoksiju ili smanjenje količine kiseonika do koje dolazi kad ostaci od đubriva hrane džinovske alge na moru, zbog kojih se stvaraju velika „mrtva područja“ bez kiseonika.

Stručnjaci kao primer navode korale. S obzirom na to da se nalaze blizu obale, njih često nagrizaju hemikalije. Oni pate od acidifikacije ili ih čovek uništava na neki drugi način. Kada se skupe sve te opasnosti odjednom, može se videti da korali propadaju mnogo brže nego što bi trebalo kad bi se samo pojedinačno sabirale posledice svakog od tih zagađenja.

Kolika je cena okeana?

Stručnjaci SEI pokušali su da izračunaju koliko bi moglo da košta zagađivanje i nepromišljeno iskorišćavanje okeana u ovom veku. Upoređivani su troškovi do kojih će doći ukoliko se ništa ne preduzme u sprečavanju promene klime, s troškovima na koje treba računati ako se bude uspelo da se ograniči zagrevanje atmosfere na 2,2 setepena Celzijusa. Aktivisti za zaštitu klime na međunarodnim pregovorima pokušavaju da uvere svet da se to otopljavanje ograniči na dva stepena.

Količina ugljen-dioksida u atmosferi odražava se na život u moru

Količina ugljen-dioksida u atmosferi odražava se na život u moru

Izračunato je da bi troškovi koji bi nastali ako se ništa ne preduzme, do 2100. godine mogli da iznose 1,98 biliona dolara. Prema alternativnom scenariju, po kojem bi svet dramatično smanjio proizvodnju štetnih gasova, moglo bi se izbeći gotovo 1,4 biliona dolara troškova.

Deo istraživanja koji se bavio troškovima u budućnosti, u obzir je uzeo pet kategorija gde okeani gube na vrednosti: ribarstvo, turizam, porast nivoa mora, oluje i sposobnost okeana da apsorbuje ugljenik. Ali ima i drugih, ključnih elemenata kojima nas okeani snabdevaju, a kojima je nemoguće odrediti cenu. Npr, svaki drugi udah kiseonika koji uzmemo dolazi iz organizama koji žive u okeanima. Cenu kiseonika ne znamo. A to je i te kako važno.

Misli lokalno, ali i globalno?

I u ekološkoj organizaciji „Okeani“, koja nije učestvovala u tom istraživanju, slažu se da klimatske promene, kada se radi o „zdravlju“ okeana, mogu da igraju izuzetno važnu ulogu. I u toj organizaciji voleli bi da političari prihvate holistički pristup rešavanju problema okeana, a to znači - da se bave celinom, a ne samo pojedinim problemima.

Koralni grebeni ne mogu se spasiti ako se ne bude rešavao problem klimatskih promena

Koralni grebeni ne mogu se spasiti ako se ne bude rešavao problem klimatskih promena

“Pristup koji se bazira na eko-sistemu kreće od ideje da su sve stvari međusobno povezane“, kaže Hana Paulomaki iz organizacije „Okeani“. „Ne možete uzeti samo pojedine segmente eko-sistema. Morate sagledati strukturu u celini“.

To, ipak, ne znači da lokalne akcije nemaju smisla. Ejvind Hof iz fondacije „Belona“ ističe pozitivan primer Irske koja je postigla rezultate pazeći na ulov ribe u svom području. On kaže da su sistemom „prenosivih kvota“, islandski ribari dobili šansu da dugoročno održe ribno bogatstvo i izbegnu preveliki ulov.

Hof smatra da inicijative na nacionalnom nivou mogu da imaju efekat na globalnu krizu kao što su klimatske promene, iako je taj učinak teško izmeriti. „Činjenica da su pojedine zemlje spremne da preduzmu takve akcije pre ostalih, pruža nam izglede da razbijemo blokadu na nivou Evropske unije u cilju smanjenja količine otrovnih gasova“, kaže on.

„Nećemo moći da rešimo problem izbeljivanja korala ili čak njihovo nestajanje ako budemo delovali isključivo lokalno. Mi zaista moramo da smanjimo količinu ugljen-dioksida, ako želimo da se borimo protiv tih problema. Ali delovanjem na lokalnom nivou, možemo bar da ih odložimo“, upozoravaju švedski stručnjaci.

Autorke: Holi Foks / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković