1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Proširenje u genima Evrope

Iako se u Briselu naglašava da je proširenje stvorilo ekonomski, politički i kulturološki jaču, bogatiju i bezbedniju Evropu, očekivanja su da će narednih pet godina proteći u približavanju, ali ne i ulasku novih članica

Na desetogodišnjicu „velikog proširenja“, kada je 1. maja 2004. godine Evropska unija sa 15 „porasla“ na 25 zemalja-članica, Brisel naglašava važnost te „ključne i najuspešnije evropske politike“ koja je od Evrope napravila Uniju od više od 500 miliona ljudi i obezbedila joj ključnu ulogu na međunarodnoj političkoj i ekonomskoj sceni:
„Proširenje je zapisano u genima Evrope“, poručio je komesar za proširenje EU, Štefan File:

„Ono je najefikasniji način za jačanje bezbednosti. Zajedno, u ujedinjenoj Evropi, bolje se suočavamo sa izazovima globalizacije, finansijske krize i klimatskih promena. Proširenje nas je učinilo uspešnima, donevši dobit, kako za nove, tako i za već postojeće članice. On je podstaklo privredni rast, poboljšalo standard života u novim članicama i obezbedilo izvozne i investicione perspektive za sve“, poručio je File povodom desetogodišnjice proširenja EU na Centralno-evropske i Baltičke zemlje.
Iz sedišta EU dodaju da je upravo proširenje donelo evropskom kontinentu stabilnost i ujedinilo ga posle „veštačkih podela uzrokovanih Hladim ratom“.

„Ono je proširilo zonu stabilnosti, bezbednosti, slobode i prosperiteta na našem kontinetu“, ocenio je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuela Barozo, dodajući da je upravo godišnjica „velikog proširenja“ podseća sve na važnost jedinstva i saradnje u vremenu kada „ populisti, demagozi i ksenofobi pokušavaju da poljuljaju poverenje u evropski projekat“.

Barroso Ukraine Archiv 20.02.2014

Barozo: Godišnjica „velikog proširenja“ podseća sve na važnost jedinstva i saradnje

Šta posle „velikog proširenja“?

Dok Evropska unija sa jedne strane obeležava godišnjicu najvećeg proširenja u svojoj istoriji, nabrajajući sve dobrobiti koje je ta politika donela Starom kontinentu, sa druge strane, predviđa se pauza do narednog proširenja, ovoga puta na Zapadni Balkan. Iz EU mogu se čuti glasovi da je Unija, zaokupljena unutrašnjim prestrojavanjem, trenutno nespremna da prihvati nove članice, ali i da će aspirantima na članstvo biti potrebno dosta vremena da ostvare striktne evropske uslove i dostignu evropske standarde. Drugi će pak reći da evropski projekat nije gotov, a Evropa nije ujedinjena, bez Zapadnog Balkana:

„Postoji još sedam ili osam zemalja koje kucaju na vrata Evropske unije u trenutku kada su neki u EU počeli da sumnjaju. Ako to kucanje stane tada će možda već biti kasno za uzbunu da nešto nije u redu, kada je EU u pitanju“, poručio je komesar File i naveo tri prioriteta u nastavku procesa proširenja:

„Prvi je jačanje verodostojnosti proširenja i predstavljanje dobrobiti od proširenja građanima EU. Drugo, da proširenje i unutrašnje integracije EU ostanu u interakciji na dobrobit EU. Treće je da kroz proširenje postajemo veći i jači, spremniji da se suočimo sa globalnim izazovima.“

Napredovanje ka EU, ali ne i novo proširenje

Evropska unija u narednom periodu očekuju promene, kako na čelu evropskih institucija, tako i u sazivima Parlamenta i Komisije. U predizbornim najavama već se može čuti da u narednom petogodišnjem mandatu, novi komesar za proširenje neće biti u prilici da poželi dobrodošlicu ni jednoj novoj članici Unije. Prema rečima sadašnjeg komesara Štefana Filea, merilo uspeha ne bi trebalo da bude „koliko će zemalja ući“ već „koliko je politika proširenja kredibilna i koliko je zemalja uključeno u pristupne procese“. U ovom trenutku, u Briselu kažu da su zadovoljni napretkom koji na putu evrointegracija ostvaruje Srbija:

„Mislim da je činjenica što je visoka predstavnica posetila Srbiju tako brzo posle formiranja nove Vlade i što ja 5. maja idem u Beograd, a zatim i u Prištinu, pokazuje da imamo visoka očekivanja. Nadamo se da će postignuti dogovor između Beograda i Prištine biti pretočen u njihov napredak ka EU“, izjavio je File.

U sedištu Evropske unije dodaju da su vladavina prva, poštovanje osnovnih prva, jačanje demokratskih institucija, dobrosusedska saradnja i ekonomske reforme sve fundamenti na kojima će zemlje Zapadnog Balkana nastaviti da rade u narednom periodu: „Tako postoji novi ekonomski program i brojne inicijative kojim pokušavamo da rešimo socijalno ekonomske probleme koje brinu građane Bosne i Hercegovine. Ali ništa se nije promenilo u našoj oceni da BiH nastavlja da krši ljudska prva neprimenjivanjem presude Sejdić-Finci. Nadam se da novi pristup, koji se fokusira na kratkoročne izazove, neće skrenuti pažnju tamošnjih političara sa rešavanja važnih pitanja koja stoje na putu dobrobiti i približavanja BiH EU“, poručio je komesar za proširenje.

Evropska komisija bi u novembru, sa novoizabranim predsednikom i komesarima, među kojima se očekuje i novi komesar zadužen za proširenje, trebalo da započne svoj novi petogodišnji mandat.

Autorke: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković