Proćerdan budžet za odbranu od poplava | Politika | DW | 29.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Proćerdan budžet za odbranu od poplava

EU je odobrila 65 miliona evra pomoći BiH i Srbiji. Da su političari u BiH ranije odradili svoje domaće zadatke, a zemlja postala kandidat za Evropsku uniju, ova država bi mogla da računa i na dodatnu pomoć – kao Srbija.

Evropska komisija je ponovo progledala kroz prste BiH i zbog velikih poplava u toj zemlji odobrila sredstva za pomoć iz fondova za pretpristupnu pomoć. Brisel je prethodno sredstva iz ovih fondova za BiH blokirao ili prebacio u druge svrhe jer političari iz te zemlje nisu postigli konsenzuse neophodne za napredak ka EU, pre svega ustavne promene na temelju presude Sejdić-Finci. Rezultat je da će posle istorijskih poplava BiH podeliti 65 miliona evra sa Srbijom, ali će Srbija, kao kandidat za Uniju, imati pristup dodatnim sredstvima iz briselskog Fonda solidarnosti.

Krivi smo mi, što smo ih pustili…

„Niko nije u toj EU ni glup ni slep! Sami su nam nametnuli nerešivu političku zavrzlamu i sad nas kažnjavaju zbog njihove greške“, jedan je od komentara čitalaca DW. Drugi pišu da Evropska unija ne daje pare na lepe oči, a slično misli i jedan Banjalučanin: „Evo, voda se povlači, politika opet nadire i opet će da bude isto. Ukoliko nam se desi slična situacija, opet nećemo moći da računamo na pomoć.“ Jedan građanin Sarajeva ide još dalje: „Možda vlasti i ne žele te fondove jer njima ne mogu direktno da raspolažu. Oni sve to koriste u politikantske svrhe. Videli smo tumačenja iz Republike Srpske gde tvrde da im pare iz fondova nisu ni potrebne jer se tako jača država BiH! Ova poplava je pokazala koliko je apsurdan takav način razmišljanja.“

„Apsurd je kriviti Brisel za ovu situaciju“, kaže Srđan Blagovčanin iz bosanskog ogranka organizacije Transparensi. „Pravila za raspodelu sredstava iz Fonda solidarnosti EU su takva kakva jesu i ona neće biti menjana samo zbog BiH. Primarna krivica za to leži na vlastima ove zemlje. Mi nismo ispunili uslove ni da podnesemo zahtev za kandidature za članstvo u EU i zato nemamo pravo na sredstva koja bi nam itekako dobro došla u situaciji u kojoj smo danas“, kaže on za DW.

Ko je bliži kazanu…

Blagovčanin traži da se posebna pažnja obrati na pravilan utrošak novca koji će stići iz EU. „Iskustva koje je BiH imala sa sredstvima koja su stigla kao pomoć nakon rata nalažu veliki oprez. Bili smo svedoci da je bezbroj komisija bilo formirano, ali da nikada nije ustanovljen stvarni iznos donacija, a kamoli na šta su utrošena ta sredstva. Stoga se pod lupu javnosti mora staviti svaki fening koji dođe jer postoji ogroman rizik od zloupotrebe“, upozorava naš sagovornik.

Zloupotreba sredstava je vidljiva upravo ovih dana kada se saznalo da su unutar budžeta na svim nivoima vlasti velike svote novca skidane sa podračuna Civilne zaštite ili iz fondova iz kojih bi trebalo finansirati pomoć u prirodnim nepogodama. Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) je tako došao do podatka da je u protekle četiri godine na taj način potrošeno čak 100 miliona konvertibilnih maraka, sada preko potrebnih. Poređano po veličini izdataka, najviše novca je otišlo na finansiranje rada državnih institucija, dakle institucija koje već redovno troše budžetske novce, a potom na finansiranje raznoraznih kulturnih i sportskih manifestacija, kaže Mirjana Popović iz CIN.

„Velike sume su otišle pojedincima. Tako je, na primer, 90.000 maraka otišlo na lečenje pojedinaca koji obavljaju visoke pozicije u državi i imaju visoke plate u odnosu na obične građane“, navodi Popovićeva za DW. Ona izdvaja primer potpredsednika Federacije BiH Mirsada Kebe ili direktora Direkcije za civilno vazduhoplovstvo Đorđa Ratkovice. Sredstva iz budžeta obično su dobijale organizacije i pojedinci bliski vladajućim strankama, pa čak i njihova deca. Tako je od 2011. godine, kada je preuzeo funkciju zamenika federalnog premijera, Jerko Ivanković Lijanović iz tekuće rezerve podelio više od 33.500 maraka za 29 članova svoje stranke i njihove porodice, prenosi CIN.

Sistemska greška

U celoj priči oko utroška sredstava Srđan Blagovčanin izvlači još jedan zaključak koji proizilazi iz onoga što je viđeno tokom poplava. „Postoji velika neodgovornosti vlasti koje su trošile novac koji je bio namenjen za ove svrhe. Da spomenemo samo primer Vlade Federacije BiH koja je u februaru potrošila sredstva Civilne zaštite. Takva neodgovornost, videli smo, ima katastrofalne posledice.“ Blagovčanin smatra da je krpljenje budžetskih rupa ovim sredstvima protivzakonito. Dodaje da je greška sistemska – BiH je i tokom prošlogodišnjih požara zavisila od pomoći sa strane. Poplave su samo izoštrile problem.