Proširenje EU deo rešenja za postojeću krizu?

Iz Svetske banke savetuju zemljama regiona da nacionalne fiskalne deficite kao i spoljni i javni dug drže u „umerenoj zoni“ kako bi bile spremnije da prebrode nastupajuću ekonomsku oluju.

Iako su globalna kriza i turbulencije u evrozoni potresle i ekonomije država nastalih raspadom nekadašnje Jugoslavije, dublja integracija u EU i dalje, dugoročno gledano, ostaje najbolja prespektiva za dalji privredni rast Zapadnog Balkana, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke.

To je ujedno i prvi polugodišnji izveštaj Svetske banke posvećen direktno ovom regionu: „Predvideli smo privredni rast od dva procenta za ceo region u 2012. godini. Procena je zasnovana na pretpostavci da će doći do neke vrste rešenja problema sa kojima se evrozona trenutno suočava. Postoji i rizik da stvari krenu i na drugu stranu ukoliko evropski privredni rast padne još više tada ćemo videti i pad privrednog rast u regionu“, kaže za Dojče vele jedan od vodećih ekonomista Svetske Banke, Ronald Hud (Ronald Hood).

Ekonomijama balkanskih zemalja preporučen „odbrambeni modalitet“

A kada je u pitanju nastupajuća ekonomska dekada u EU, scenariji se kreću od „loših“ ka „katastrofalnim“. Jedno je sigurno, Evropa se više ne može vratiti na situaciju pre krize, niti će moći da reši probleme bez značajnijih reformi sistema. Sve će se to odraziti i na zemlje Zapadnog Balkana, kako u privrednom tako i u integracionom smislu. Sa jedne strane, male i otvorene ekonomije zemalja Zapadnog Balkana imaće malo kontrole nad nadolazećim talasom krize, koji će se osetiti kroz trgovinu, direktne strane investicije, bankarski sektor.

„Ekonomski problemi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana u velikoj meri su „spoljne prirode“ i van su njihove kontrole. One nisu te koje su započele krizu u evrozoni i akcije koje sada moraju da preduzmu su uglavnom odbrambene prirode“, objašnjava Ronald Hud za Dojče vele. U tzv „odbrambene metode“ ubrajaju se kontrolisanje nacionalnih fiskalnih deficita, kao i javnih i spoljnih dugova država, a u ovom trenutku Crna Gora, zatim Srbija i BiH najbliže su tzv „crvenoj liniji“, kada je u pitanju državni fiskalni deficiti.

Proširenje kao rizik ili deo rešenja za EU?

Sa druge strane, u integracionom smislu, region će, u situaciji kada je EU okrenuta samoj sebi i sopstvenim reformama, morati da uredi „više u težim uslovima“ kako bi došao pred vrata Unije koja, u tom trenutku, verovatno više neće izgledati kao danas.

I dok postoje oni koji u daljem širenju EU vide potencijalni „novi teret“, ima i onih koji na proširenje ne gledaju kao na deo rizika za EU, već kao na deo rešenja za postojeću krizu, obrazlažući to činjenicom da je svaki novi talas proširenja Evropi doneo novi podsticaj privrednog rasta. Oni preporučuju državama Zapadnog Balkana da, kroz reforme, postanu što poželjniji partneri i ne daju EU razlog da im kažu „ne“.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon