1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prljava kanadska nafta

Čak je i kanadskim vlastima zarada od nafte važnija od zaštite prirodne sredine. Sporni naftovod Kejston XL koji prolazi kroz Sjedinjene Države, postao je vruća politička tema. Za to vreme, priroda plaća skupu cenu.

default

Kanada

„Voda je tako prljava da više ne možemo da pijemo iz izvora i bunara“, žali se Vajolet Čičam Klark. Ova 85-godišnjakinja pripada plemenu strarosedalaca u gradu Fort Mekmarej u Alberti. “Tu vodu već ne možemo ni da damo životinjama“, kaže ona. Živahna starica sa tamnosivom pokušava da spreči zagađenje vode, ali ta borba često je uzaludna: „Već sam bila na puno susreta gde se govorilo o vodi, ali nekako – nema napretka.“ Stanovnici ovog dela Kanade već dugo moraju da kupuju vodu za piće.

Za Vajolet Čičam Klark još je gore što su članovi njenog plemena „ograđeni kao životinje, snabdeveni samo onim najpotrebnijim, ako imaju sreće i sa nekoliko flaša piva“. Pleme ima 195 članova, i mnogi od njih žive u kamp-prikolicama. Istovremeno, na pola sata vožnje autom od njihovog naselja nalazi se Fort Mekmarej, koji se bogati od nafte. U tom, gradu pojedini starosedeoci imaju dobru zaradu od saradnje sa naftnim kompanijama.

Ogromna potrošnja vode

Kanada Alberta Ölsande First Nation Fort McMurray Cheecham

Žitelji Fort Mekmareja

Eksploatacija naftnog peska počela je 1967. godine. Na severozapadu Kanade tlo je natopljeno naftom, ali postupak njenog izvlačenja nije jednostavan. Naime, nafta se zagreva uz pomoć vodene pare, ili se zemlja prosto ispira. – a za to je potrebno puno vode. Ta voda u kanadskoj pokrajini Alberti dolazi iz reke Atabaska, a prema podacima naftne industrije u 2011. korišćeno je 112 miliona kubnih metara.

Ta voda ne može da se pročisti kao ona iz domaćinstava, jer se nakon vađenja nafte ona pretvara u mešavinu vode, gline, peska, i ostataka bitumena, i skladišti u posebnim bazenima. Na severu Fort Mekmareja nalaze se i ogromne površine otrovne vode.

Gde to curi?

Kanada Alberta Ölsande Abbau

Naftni pesak u Alberti

„Brinemo se za to da su mesta za odlaganje bezbedna, i industrija nastoji da smanji potrošnju vode i da se ta voda očisti od otpada“, objašnjava Greg Stringham iz Udruženja kanadskih naftaša CAPP. Prema njegovim rečima, voda iz bazena biće ponovo upotrebljena, ali neće biti ispuštanja u prirodnu sredinu. Sloj otpadnog šljama na dnu zatvara dno bazena, i merenja naftnih kompanija ne pokazuju promene u rečnoj vodi.

Borac za zaštitu prirodne sredine Toni Bošman ne veruje u to. „Hemijski sastav vode koja prodire kroz rečno korito je potpuno drugačiji od vode u samoj reci“, tvrdi on na osnovu merenja u reci Atabaska, i dodaje da je razlog najverovatnije zagađenje: „Duž obale se 30 ili 40 kilometara protežu bazeni za odlaganje“

Bošman je frustriran pasivnim ponašanjem vlasti: „Obavestili smo institucije, i nadali smo se da će pokrenuti temeljnu istragu“, kaže on. Ali to se nije desilo. Bošman optužuje vlasti da ne žele da povežu naftni pesak sa nečim tako negativnim.

I lekar Džon O'Konor je zabrinut. On se već 15 godina brine za stanovnike Fort Mekeja, naselja severno od Fort MekMareja. A tu je i izolovani For Čipevjan, gde je između 2003. i 2005. porastao broj obolelih od raka žučnog kanala. Prema rečima O'Konora, normalno je da se javi jedan slučaj na 100.000 ljudi. For Čipevejan ima manje od 1.200 stanovnika, a tamo je već bilo tri takva pacijenta. Doktor to ne povezuje direktno sa naftnim peskom, ali tvrdi da postoji veza između dobijanja nafte i ispuštanja otrova u prirodnu sredinu. “Zgrožen sam neaktivnošću i nezainteresovanošću vlasti.”

Prljava nafta

Kanada Alberta Ölsande Tony Boschmann

Tony Boschmann

Čišćenje vode nije jedini problem industrije nafte, objašnjava Greg Stringhem iz organizacije CAPP: „MI stvaramo otprilike više gasova sa efektom staklene bašte nego kod normalnog načina proizvodnje. Otprilike šest do devet odsto više po barelu nafte, u procesu vađenja nafte iz peska.“ Majk Hudema iz Grinpisa u Kanadi kaže „Naftni pesak je najveći i najbrže rastući izvor zagađenja u Kanadi, i najvažniji razlog zbog kojeg kanadska vlada nije mogla da ispuni obaveze koje je preuzela protokolom iz Kjota. A to je i najvažniji razlog zbog kojeg blokiramo međunarodni napredak za buduće dogovore o klimi.“

Ekonomistkinja Grasiela Čičiliniski, koja je učestvovala u sastavljanju protokola iz Kjota, smatra da je pogrešno što Kanada nastoji da izgradi još više fabrika za prerađivanje naftnog peska: „Verujem da je Kanada veličanstvena zemlja sa inteligentnim ljudima i naprednom tehnikom, i ona treba da podstiče napredak u oblasti čiste energije“, kaže ona. Čičilinski je sa svojom firmom Globalni Termostat i nemačkim BASF-om razvila postrojenje koje izvlači ugljen-dioksid iz vazduha.

Ipak, izgradnja kanadskih naftnih postrojenja će se nastaviti. Nafta se trenutno vadi na površini od 760 kvadratnih kilometara, kaže Greg Stringhem, i dobija 1,8 miliona barela svakog dana. To je preko polovine proizvodnje za celu Kanadu. Površina na kojoj se može naći nafta je 4.800 kvadratinih kilometara. Do 2030. planira se da se 6,7 miliona barela na dan.

Autor: Kristina Bergman / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon