Prizren - četiri godine nakon 17. marta

Najveći broj Prizrenaca, bez obzira na nacionalnu pripadnost, nerado se seća 17. marta 2004. godine, kada je spaljeno svih osam objekata SPC, ali i 15-ak kuća u kojima su živeli ovdašnji Srbi.

U međuvremenu je izgrađena nova radionica u krugu manastira Sveti Arhangeli gde stanuje sedmočlano bratstvo, održavaju se verske svetkovine, a na manastirsku slavu dođe i više hiljade vernika.

Događaj koji se ne zaboravlja

Jeromonah Varsenufije, iz ovog manastira, ipak ne može da zaboravi 17. mart pre četiri godine i prva pomisao na to mu je grupa koja je dolazila iz pravca Prizrena, grupa koja je zapalila manastir: "Odmah nakon toga prisećam se jednomesečnog života u Sredskoj, srpskom selu podno Šar-planine, gde smo zajedno sa nemačkim vojnicima živeli u jednoj staroj školi koja je nakon rata postala nemačka baza".

Ovo monaško bratstvo sada nema problema i niko ih ne ometa u svom svakodnevnom životu. „Posle 17. marta nismo imali neka znatnija uznemiravanja. Da li zato što su nemački vojnici zatvorili ovaj plato gde su dolazili izletnici, ne znam, ali je broj izletnika manji“.

Sve kuće su obnovljene

Sredstvima Vlade Kosova po UNMIK-ovim standardima obnovljene su i kuće u samom Prizrenu spaljene za vreme ovih događaja. Neki, poput Miloša Nekića, koji je do sada živeo među povratnicima u selu Novake, vratili su se u novoizgrađene domove: „Zadovoljan sam što sam opet došao u mesto moga izbora življenja, u rodni grad, na babajkovu parcelu, na rodnu među, na tlu svojih praotaca koji saboruju na prizrenskom groblju iščekujući i mene".

Život u Prizrenu postao sigurniji

Nekić kaže da je sada mnogo sigurnije za Srbe u Prizrenu i veruje u bolje dane za sve: „Ja izlazim u grad. Pošto sam stari Prizrenac i ostatak svoga života nameravam ovde da provedem. Imam dosta poznanika, nekih kojih sam nasledio od mog oca pa kada god iziđem u grad po nekoliko njih sretnem. Stanemo, porazgovaramo, prisetimo se boljih dana..."

Neki Srbi otišli zauvek

Ima, međutim, Srba koji se nisu vratili u svoje domove iako su oni obnovljeni. Neki su napustili Prizren i nisu se više vratili u rodni grad.

Sredstvima Vlade Kosova i međunarodnih donatora u Prizrenu omogućeno je da počnu unutrašnji radovi na Sabornoj crkvi svetog Đorđa i Bogorodici ljeviškoj, crkva Svetog spasa u naselju Potjaljaji dobila je limeni krov, a završeni su radovi na eparhijskom domu. Obnovljena je i jedna zgrada bogoslovije “Ćirilo i Metodije” dok su radovi na drugoj u toku.