Priznata nepravda

Spomenik gej žrtvama nacističkog režima podignut je u neposrednoj blizini spomenika Jevrejima. To je zapravo jedna skulptura dvojice muškaraca koji se ljube. Napravljena je prema ideji dansko-norveških umetnika, Duasa Mihela Elmrina i Ingra Dragseta. Inicijator za podizanje spomenika je Ginter Dvorek iz Saveza lezbijki i gejeva. „Homoseksualcu nije bilo lako da živi u ovoj državi i u ovom društvu. Čak i 20 godina posle Drugog svetskog rata, homoseksualci su bili progonjeni. Sve do 2000. godine niko nije želeo da prizna da je to bilo nepravedno. Ovo je važan trenutak, jer potvrđuje da je društvo u međuvremenu nešto shvatilo.“

"Jesam gej i to je u redu"

Mesto za spomenik kupio je grad Berlin. Gradonačelnik Berlina već sedam godina je Klaus Voverajt, koji se i sam izjašnjava kao gej. „Drugarice i drugovi. Da ne bih nekoga iritirao, ponavljam za one koji to ne znaju: Ja jesam gej i to tako treba da bude, drugarice i drugovi.“

Kraj zločinima nad homoseksualcima

12. decebmra 2003. goodine donji dom nemačkog parlamenta odobrio je gradnju spomenika homoseksualcima. Lep rođendanski poklon za geja Folkera Beka iz stranke Zelenih, koji je na taj dan napunio 43 godine. Bek smatra da je podizanje spomenika važno upravo iz razloga što je dugo decenija zanemarivan zločin nad homoseksualnim ljudima: „Imamo viüe od 80 zemalja u kojima se homoseksualnost kažnjava. 12 zemalja predviđa i smrtnu kaznu. Zbog toga smatram da je ovo važan momenat, da se u zemlji u kojoj su homoseksualci sistematski progonjeni, stavi tačka na ovu povredu ljudskih prava.“

Međutim i pored svega, homoseksualizam nije opšte prihvaćen u društvu. Za to je potrebno još vremena.