Privredna spona između Nemačke i istočne Evrope

Nemački izvoznici raduju se zbog Rusije - zahvaljujući porastu plata, između Kalinjingrada i Vladivostoka vlada velika potrošačka groznica od koje, između ostalog, snažno profitira nemačka auto-industrija. Nemački preduzetnici zbog toga ne prestaju da hvale svoje omiljeno tržište. Klaus Mangold iz Odbora za istočnu Evropu nemačke privrede navodi:

"Nemačka privreda u svojoj agendi ima tri velika tržišta: Indiju, Kinu i Rusiju. Od te tri zemlje Rusija ima najbolju poziciju, jer raspolaže visokim nivoom sopstvenih sirovina i energije. To nemaju ni Indija, ni Kina.“

Dosipanje vode u votku

Zbog toga ruski plan o ograničenju investicija, koji će do kraja godine pred izvoznike postaviti gotovo nepremostive prepreke, deluje kao dosipanje vode u votku. Ograničenja će se odnositi na više od 40 privrednih grana. Nemačka ima slične namere kada je reč o reformi u domenu stranih investicija u nemačku privredu, koja treba da ograniči državne investitore poput Gasproma. Po mišljenju Mangolda, bivšeg menadžera Dajmler Benca, to Nemačkoj ne donosi ništa dobro.

"To je veoma loše zbog naše duge tradicije liberalnog, svetski otvorenog tržišta. Mi uvek ponavljamo - mi smo svetski prvak u izvozu. Onaj ko mnogo izvozi takođe mora da omogući da drugi preduzetnici kod nas u Nemačkoj potraže svoju domovinu. Zbog čega treba da ih udaljimo? Ja smatram da se mi nalazimo na opasnoj i lošoj stranputici.“

Još uvek teški uslovi investiranja

Za nemačke firme odavno više nije jednostavno da svoju proizvodnju prošire na istočnu Evropu. Nemačka bi da što više smanji troškove proizvodnje, a u istočnoj Evropi sve više rastu zahtevi za povećanjem plata.

Privrednike u Nemačkoj veoma zabrinjava inflacija u istočnoj Evropi koja daleko nadmašuje procente u Nemačkoj, ali isto tako i problemi sa sve većim porastom cena energije i prehrambenih proizvoda u zemlji.

Nemački biznismeni sa osetljivošću reaguju na pravnu nesigurnost, što je još uvek problem u Rusiji, Bugarskoj i Rumuniji, kao i na političku nestabilnost u zemljama poput Ukrajine, Srbije, ali i Rumunije.

Odbor za istočnu Evropu nemačke privrede, međunarodnu finansijsku krizu spominje tek na kraju. Ona se nije odrazila na istočnu Evropu jer su istočno-evropske banke u veoma malom opsegu bile uključene u kreditne poslove Američkih banaka.