Privreda Izraela skupo plaća rat u Gazi | Politika | DW | 19.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Privreda Izraela skupo plaća rat u Gazi

Potrošnja u Izraelu je drastično pala, turista nema, građani su štedljivi. Sada kada je počela i kopnena ofanziva, ratovanje u pojasu Gaze, rastu i troškovi, koje pokriva posrnula privreda. a to znači - obični ljudi.

Nakon vazdušnih napada na pojas Gaze, Izrael je započeo i kopnenu ofanzivu sa konačnim ciljem: neutralisanje palestinskih snaga i njihovih pozicija sa kojih ispaljuju rakete ka izraelskoj teritoriji. Jerusalim želi da zaštiti svoje stanovništvo, mada u najnovijem talasu nasilja ginu uglavnom Palestinci.

Mada se poslednjih dana uglavnom izveštava o prilikama na terenu, žrtvamai šteti, vojne akcije Izraela su samo jedan aspekt bliskoistočnog konflikta, koji se ponovo zahuktao. Ništa manje važno pitanje za ljude sa ovih prostora, trebalo bi da budu i ekonomske posledice.

Potrošnja drastično pala

I do početka velike kopnene ofanzive na Obalu Gaze poslednja eskalacija je Izrael koštala više od jedne milijarde šekela, oko 200 miliona evra. Eitan Avriel iz redakcije ekonomskog časopisa "The Marker", smatra da tom cifrom nisu obuhvaćeni svi troškovi, koje izraelska vlada mora da podmiri. Jer vlasti, pored ostalog, finansiraju i roditelje, koji moraju da ostanu kod kuće, kako bi pazili na svoju decu (koja bi inače, da nema sukoba, bila u nekom letnjem kampu). "Vlada je već sad pripremila više od 400 miliona šekela za pomoć delovima zemlje uz Obalu Gaze", tvrdi Avriel. Ali najveći privredni gubitak zemlji preti na daleko većem nivou. Potrošnja se gotovo prepolovila, neki delovi zemlje jedva funkcionišu. "U Ašdodu, Aškelonu i Zderotu, promet je pao za 60-70 odsto, u Tel Avivu za jednu trećinu", kaže ovaj stručnjak.

Turizam u kolapsu

Ali najveći pad potrošnje prouzrokovao je izostanak turista. "Tokom letnjih meseci obično se 40 odsto godišnjeg prometa ostvaruje zahvaljujući turizmu, a sada beležimo potpuni prekid prodaje aranžmana i mnoga otkazivanja", govori Josi Fatel iz Udruženja turističkih preduzeća Izraela. Turistička branša već sad beleži velike gubitke, kao u vreme rata u Libanu 2006, i zato se ovo, ali i druga udruženja obraćaju vladi za pomoć u socijalnom zbrinjavanju radnika, koji su zbog krize morali da budu poslati na neplaćeni odmor. Najnovija kriza je otvorila i neka druga pitanja koja ispod površine tinjaju već godinama. Raketiranje glavnog državnog aerodroma Ben Gurion, koji pokriva Tel Aviv, Jerusalim i kompletan severni i centralni Izrael, pokrenulo je talas zahteva turističke braše za otvaranjem alternativnog civilnog aerodroma usred pustinje Negev. Trenutno se letovi sa Ben Guriona preusmeravaju prema Jordanskoj metropoli Amanu ili čak na Kipar.

Udar na „malog čoveka“

Dosadašnja ofanziva u pojasu Gaze pogađa isključivo trgovinski sektor, ali i srednje i malo preduzetništvo. Ali na kraju ipak trpe gotovo svi privredni sektori. Na svim nivoima se primećuje značajan pad potrošnje. Kada trgovci imaju manje prometa, plaćaju i manje poreza koji se na kraju prebacuje na ostale građane. Ekonomisti poput Avriela se pribojavaju šta će biti sa državnim budžetom za narednu godinu kada će vojska, koja je ionako već zatražila povećanje budžeta od 1,8 milijardi evra, sigurno tražiti dodatna sredstava, ne bi li kompenzovala sadašnje akcije. On kao i ostali stručnjaci procenjuje da će se rupe u budžetu pokriti smanjivanjem socijalnih izdvajanja i da će na kraju ceh platiti "običan čovek".