Privatni univerziteti sve uspešniji | Evropa | DW | 18.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Privatni univerziteti sve uspešniji

Privatni univerziteti, tačnije privatne ustanove za visoko obrazovanje sve su uspešnije u Nemačkoj. Folker Mejer-Gukel iz udruženja Nemačka nauka u intervjuu za Dojče vele govori o tom novom trendu.

Privatni univerzitet „Jakobs“ u Bremenu, na severu Nemačke, bori se za egzistenciju. S druge strane, privatne visoke škole u najmnogoljudnijoj pokrajini Nemačke, Severnoj Rajni Vestafiliji, u poslednjih pet godina udvostručile su broj studenata. Dakle, s jedne strane borba za opstanak. s druge – veliki uspeh. Dr Folker Mejer-Gukel je zamenik generalnog sekretara u udruženju Nemačka nauka i već godinama prati privatne visoke škole u Nemačkoj.

DW: Kako objašnjavate te dve krajnosti, borbu za opstanak i veliki uspeh visokih škola u Nemačkoj?

Dr Folker Mejer-Gukel: „To ima veze sa različitim modelima poslovanja i ciljnim grupama. Većina privatnih visokih škola u Nemačkoj koje su na nivou visokih stručnih škola, veoma su uspešne. One prosto vrlo često popunjavaju prazninu, pokrivaju oblasti kojih nema u državnim školama. Nude smerove u oblasti zdravstva koji ranije nisu bili na akademskom nivou. Međutim, mnogo je teže onim visokim školama koje nude širok dijapazon smerova za studiranje, kao državni univerziteti i koje žele da se bave naučnim istraživanjem. To je veoma skupo i zbog toga su takve visoke škole u težoj situaciji.“

Kako izgleda tipična uspešna visoka škola u Nemačkoj?

„Većina takvih škola ima mali broj smerova i slična je takozvanim Schools u SAD. Takve škole nude određene smerove u oblasti ekonomije, zdravstva ili javne politike (Public Policy). To su kompaktne ponude i to funkcioniše i u Nemačkoj.“

Dr Folker Mejer-Gukel zamenik generalnog sekretara u udruženju Nemačka nauka

Dr Folker Mejer-Gukel zamenik generalnog sekretara u udruženju Nemačka nauka

Koji oblik finansiranja je naročito uspešan?

„Obaveznom studentskom taksom može da se pokrije samo deo troškova i mali je broj visokih škola u Nemačkoj koje uspevaju da žive samo od toga. Mnoge institucije zavise od velikih mecena, kao na primer Hertie School of Governance u Berlinu i Zeppelin univerzitet u Fridrikshafenu – tu se već po imenu vidi ko je glavni finansijer. Ali ima i uspešnih modela visokih škola koje su se koncentrisale samo na e-Learning, dakle na internet. Takve škole mogu da se finansiraju samo obaveznim taksama i dosta su tražene.“

Međutim, u Nemačkoj se čovek ne može osloniti na Alumni?

„Time se tek treba baviti. Veza između Alma Mater i bivših studenata još nije tako jaka kao u anglosaksonskim zemljama. Ali i tu Nemačka polako hvata korak... Tu su privatne visoke škole u maloj prednosti, zbog tešnjih veza između predavača i studenata.“

I državne visoke škole u Nemačkoj su poslednjih godina sve fleksibilnije. Da li su uopšte potrebne privatne visoke škole?

„Odgovor na to pitanje daje tržište: da nisu potrebne ne bi ih ni bilo. U Nemačkoj ih trenutno ima 113. Dakle, uprkos velikoj fleksibilnosti državnih visokih škola, još uvek ima oblasti koje privatne škole mogu da osvoje – zbog fokusirane ponude, dobrih uslova za studiranje i relativno malog broja onih koji prekidaju studije.“

I na kraju, kolika je konkurencija između privatnih i državnih visokih škola u Nemačkoj?

„I to može da se vidi po statistici. Ukupno gledano, tri odsto studenata je na privatnim visokim školama. To se naravno može i povećati. Ali, privatne visoke škole neće nikada imati mesto i značaj koje recimo imaju u Sjedinjenim državama.“

Autor: Svenja Ing / dr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković