Privatni časovi vredni milijardu evra | Politika | DW | 11.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Privatni časovi vredni milijardu evra

Zbog straha da njihova deca neće uspeti da ispune sve ono što se od njih u školi traži, roditelji u Nemačkoj izdvajaju milione za privatnu, dodatnu nastavu. Stručnjaci sada traže reformu školstva.

Dobro obrazovanje je u današnje vreme osnovni uslov ne samo za eventualni kasniji uspeh u poslu, već i za koliko-toliku sigurnost pri pronalaženju nekog radnog mesta. Zato i ne čudi to što mnogi roditelji u Nemačkoj preduzimaju sve kako bi njihovi potomci završili škole sa što većim uspehom ili boljim ocenama. Danas može da se kaže da su svaka četvrta 17-godišnjakinja ili 17-godišnjak bar jednom tokom školovanja uzimali privatne časove. Jedan od njih je i Paul iz Dortmunda koji trenutno pohađa osmi razred.

Potražnja sve veća i veća

„U osnovnoj školi sam bio stvarno dobar učenik. Imao sam sve same petice. Ali zapelo je u gimnaziji. Već prvi kontrolni i ocene bili su malo drugačiji“, kaže Paul. Njegove ocene naročito su se promenile u matematici. Zato su roditelji odlučili da mu plate privatne časove. Dok su se njegovi školski drugovi u slobodno vreme zabavljali, Paulu nije preostalo ništa drugo nego da jednom nedeljno sat vremena dodatno uči matematiku. Jedino što ga je tešilo bila je činjenica da nije jedini i da u Nemačkoj postoje mnogi učenici koji moraju da uzimaju privatne časove. To pokazuju i rezultati najnovijih istraživanja: oko 15 odsto nemačkih učenika trenutno uzima dodatne časove.

Idem u 13. razred i treba mi pomoć iz matematike i ekonomije

Idem u 13. razred i treba mi pomoć iz matematike i ekonomije

Oni koji ih nude vrlo često su studenti, na primer student matematike Štefan Birman koji već deset godina daje časove upravo iz tog predmeta. Prema njegovom mišljenju, mnogi učenici su izloženi povećanom stresu i pritisku nego što je to ranije bio slučaj. Naime, još do nedavno, matura se polagala nakon devetog a sada već posle osmog razreda gimnazije. „Upravo zbog te promjene često imam osećaj da u Nemačkoj svaki učenik uzima dodatne časove iz nekog predmeta. Naročito je tražena matematika. Roditelji to često traže preko oglasa u novinama ili na internetu“, kaže Štefan.

Drugim rečima, potražnja za onima koji su sposobni i voljni da daju dodatne časove u Nemačkoj je izuzetno velika. S njom, naravno, raste i ponuda – bilo u raznim institutima, po internet-platformama ili jednostavno preko privatnih oglasa. Postoji mnogo načina kako roditelji mogu da pronađu onog pravog ili onu pravu „pomoćnicu“. A kada je idealna osoba pronađena, roditelji često žele da je zadrže tokom celog školovanja deteta. „Moj poslednji klijent kojeg sam imao do leta prošle godine, uzimao je kod mene časove od svog 5. do 11. razreda“, kaže Štefan Birman. Kod njega jedan čas košta deset evra. To je, kako kaže, prijateljska cena budući da on sve svoje dosadašnje učenike lično poznaje. Ali drugi traže mnogo više. Čas kod nekog apsolventa matematike ili penzionisanog učitelja košta između 25 i 35 evra.

Problem u sistemu

Prema proceni uglednog stručnjaka za obrazovanje Klausa Klemea, roditelji u Nemačkoj godišnje za privatne časove svoje dece izdvajaju od milijardu do milijardu i po evra. To je, prema njegovom mišljenju, zabrinjavajuće, a rešenje treba tražiti u promeni školstva.

„Ako roditelji moraju dodatno da plaćaju za podučavanje decu kako bi ona ispunila sve ono što škola od njih traži iako bi to trebalo da dobijaju u samoj školi, onda mislim da je celi sistem zakazao. Osim toga, ako ocene zavise od finansijske sposobnosti roditelja, onda se čak može reći da je takav sistem u suprotnosti sa onim što nam garantuje Ustav“, kaže Kleme.

Ni drugde nije bolje

Klaus Kleman

Klaus Kleman

Ali, ovaj problem ne postoji samo u Nemačkoj. Naprotiv, jedno istraživanje Evropske unije pokazuje da je potreba za privatnom dodatnom nastavom posebno raširena na jugu Evrope. I u zemljama na zapadu Evrope je poslednjih godina takođe porasla potražnja, a slično je i na području istočne Evrope. Tamo postoji i fenomen da učitelji, zbog niskih primanja, moraju da daju privatne časove kako bi uopšte preživeli. Sistem školstva kakav traži Kleme, čini se, postoji samo u severnoevropskim zemljama. Prema njegovom mišljenju situaciji u Nemačkoj bi moglo da poboljša i uvođenje pomoći pri učenju i pisanju zadataka u školama koje nude celodnevnu nastavu. Međutim, prema istraživanjima, to i ne mora da bude rešenje problema. Naime, u Francuskoj gde već postoji takav sistem, potražnja za privatnim, dodatnim časovima je još veća nego u Nemačkoj.

Ipak, dobre ocene i uspeh u školi ne garantuje ni dodatna nastava. Paulu, koji je godinu i po dana dobijao dodatne časove iz matematike, situacija se doduše malo promenila, ali je još uvek daleko od idealne. „Ocene su bile malo ovakve, malo onakve“, kaže Paul. On sada više ne uzima dodatne časove. Njegovi roditelji su mišljenja da nema nikakvog smisla detetu godinama plaćati takvu nastavu. „To je preterano“, kažu Paulovi roditelji.

Autorke: Zola Hilzevig / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković