Privatizacija vode

Argument je jasan. Konkurencija je preduslov za fer poslovanje i od nje koristi imaju pre svega potrošači - jer usluge postaju bolje i jeftinije. Tako potrebu za novim pravilima obrazlaže Evropska komisija. Propisi regulišu raspolaganje koncesijama. Do sada je vodosnabdevanje u Nemačkoj bilo u ingerenciji opština. One su garantovale snabdevanje vodom svim građanima, ali i preduzećima u određenom regionu. Sada bi to moglo da se promeni. Ova oblast bi ubuduće mogla da se nađe u rukama privatnika.

Okretanje profitu će ugroziti kvalitet vode?

Zaokret u politici dodeljivanja koncesija na nivou Evropske unije, trebalo bi da dovede do usklađivanja pravila svih članica, a vodosnabdevanje je samo jedan u nizu sektora. Naime, Evropska komisija je još krajem 2011. godine definisala propise o kojim će se u martu izjasniti poslanici Evropskog parlamenta. Opštine protestuju, insistiraju na pravu na samoupravljanje, ne želi da im Evropska komisija gazduje. Njihov argument je da vodoprivreda mora biti prilagođena regionalnim uslovima.

„Sa strujom je lako, vodu ne možete mešati“, kaže Hans-Joahim Rek, izvršni direktor Udruženja komunalnih preduzeća u Nemačkoj. On smatra da će održavanje higijenskih standarda usled privatizacije vodovodnog sektora biti narušeno. „Gde god je vodosnabdevanje u Evropi privatizovano, građani su imali loša iskustva“, kaže Rek i navodi primer Pariza, u kojem upravo zbog kvaliteta vode, vodoprivreda ponovo deo javnog sektora.

Privatnike zanima jedino profit

I Matijas Ladšteter, ekspert u vodoprivredi, saradnik sindikata Verdi ne vidi logiku u novim pravilima u dodeljivanju koncesija. Navodi primer Berlina, gde je jedan deo sektora, krajem 90-tih privatizovan. Svi su očekivali da će privatizacija dovesti do niži cena. Desilo se potpuno suprotno, cene su u glavnom gradu Nemačke konstantno rasle, podseća Ladšteter u razgovoru za DW.

„Do današnjeg dana su usluge u tom sektoru poskupele za više od 30 odsto. Od toga najmanje šest do deset odsto predstavlja čist profit od privatizacije, od koje u vodoprivredi Berlina nije ostalo ništa.“ Umesto da vode računa o infrastrukturi vodovoda, preduzeća su birnula o profitu. S druge strane, opštine nisu fokusirane na zaradu, one nemaju drugi interes, nego da vode računa o potrebama svojih građana.

Najekstremniji slučaj neuspele privatizacije vodovoda je prema mišljenju Evelin Gebhard, poslanice stranke SPD, grad London. Tamo je oko 40 odsto obrađene vode završavalo u zemljištu, jer preduzeće nije htelo da investira u zamenu vodovodnih cevi.

Prinudna privatizacija?

Za eksperta Matijasa Ladštetera, najgori scenario je prinudna privatizacija, koju bi nova pravila EU mogla da prouzrokuju. Opravdana zabrinutost, kaže Evelin Gebhart, koja je ujedno i poslanik u Evropskom parlamentu. Opštine i gradovi će, prema direktivi EU, morati da objavljuju sadržaj ugovora, ukoliko više od 20 odsto prihoda ostvaruju u privatnom sektoru. Pri tome, treba imati na umu da je vodoprivreda u većini opština u Nemačkoj u potpunosti u javnom sektoru. Istovremeno, elektroprivreda je već privatizovana, a u nekim gradovima i javni prevoz. Kada se svi prihodi saberu, mogao bi se steći utisak da je i privatizacija vodovodnog sektora neizbežna.

U drugim državama Evropske unije nije tako, zbog čega su mnoge opštine u Nemačkoj u nezavidnom položaju, smatra Gebhart. Privatizacija nije sporna, tvrdi političarka SPD-a, ali samo sa „jasnim, održivim kriterijumima“. „Posao ne bi smeo da dobije onaj ko ima najpovoljniju ponudu, već onaj ko garantuje kvalitet.“

Autori: Ginter Birkenštok / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković