Privatizacija u Grčkoj uzima maha | Evropa | DW | 16.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Privatizacija u Grčkoj uzima maha

Rejting agencija „Fič“ (Fitch) procenjuje da se Grčka nalazi na putu ekonomskog oporavka. Jedan od razloga: beleže se prvi pozitivni rezultati pri privatizaciji državnog vlasništva. Ali još mnogo toga mora da se uradi.

Stelios Stavridis se u potpunosti može okarakterisati kao ekonomski neoliberal: on je preduzetnik, predsednik upravnih odbora više velikih grčkih firmi, političar jedne male neoliberalne stranke i, povrh svega, osoba koja se ne ustručava ni od kakve javne diskusije ili svađe. Baš takav mi treba, pomislio je grčki premijer Antonis Samaras i postavio ga pre nekoliko sedmica na mesto šefa državnog Ureda za privatizaciju TAIPED.

Stelios Stavridis: Privatizacija je nužna i dobra

Stelios Stavridis: Privatizacija je nužna i dobra

Ubrzo su počeli da stižu i prvi rezultati. Za 652 miliona evra privatizovana je trećina državne lutrije OPAP – novi suvlasnik je jedan češko-grčko-italijanski investicioni konzorcijum. Za Savridisa ta prodaja ima dvostruko značenje: „Time se šalje poruka da nam je uspeo veliki korak napred.“ Grčka uspeva da, usred krize, privuče velike strane investitore. Još je važnija, međutim, druga poruka: „Da je grčka Vlada spremna da nastavi proces privatizacije“.

Pogrešan trenutak za privatizaciju?

Do sada je taj proces zapinjao pre svega na utopijskim predstavama o tome koliko je novca privatizacijom moguće zaraditi. Prema prvim računicama na taj način je do 2015. godine u državnu blagajnu trebalo da se slije čak 50 milijardi evra. U međuvremenu se taj potencijal sagledava realnije – do kraja ove godine računa se sa 2,6 milijardi, u narednoj se očekuje još 1,9 milijardi. A do 2020. je cilj zarada od 25 milijardi evra.

To su svakako pozitivne brojke za prezaduženu Grčku, ali taj projekt nema samo pristalice. Mnogi se u zemlji pitaju, da li je sada dobro vreme za privatizaciju. Cene su, naime, u poređenju sa onima od pre izbijanja krize, danas 30 do 40 odsto manje. Ali na primedbe o pogrešnom trenutku Stelios Stavridis reaguje odrešito: „Nema pogrešnog trenutka! Grčka trenutno ima milion i po nezaposlenih. Da li bi mi sada trebalo da pričekamo dok ti ljudi umru, pa da onda nastupi pravi trenutak?“ A osim toga, pita se aj preduzetnik, kako je moguće ostvariti privredni rast puštajući da firme i vlasništvo propadaju? „Ne, trenutak je apsolutno ispravan, jer dvanaesti čas na satu već otkucava“, upozorava Stavridis.

Kada ga priupitaju o državi, on sa njom povezuje pre svega pojmove kao što su „loša uprava“, „rasipništvo“ i „pljačka“. Zbog toga je za njega vrlo logično da se državno vlasništvo što je moguće pre privatizuje. Pritom on ne računa samo na zaradu od prodaje ili iznajmljivanja, mnogo je važnije da investitori, nakon kupovine neke firme, nastave sa ulaganjima u Grčkoj, kako bi na taj način u zemlji bile stvorene stotine hiljada novih radnih mesta.

Traže se strani investitori

Luke u Atini i Pireju, marine za jahte širom obale, aerodromi, poput atinskog Helenikona koji se već dvanaest godina ne koristi, hoteli, zgrade i zemljišta, vodovodi u Atini ili Solunu, preduzeća za distribuciju gasa DEPA i DESFA, železnica – Stavridis ne može da prestane da nabraja potencijalne objekte privatizacije. Po njegovom mišljenju, sve su to vrlo isplative ponude, ili za prodaju ili za najam.

I železnica je u Grčkoj na prodaju

I železnica je u Grčkoj na prodaju

Samo pitanje je: ko će sve to da kupi? „Naš cilj su veliki investitori iz Kine, Rusije, Evrope i Sjedinjenih Država – njih mi želimo da privučemo u zemlju. Do toga nam je stalo. Uz to, i Grci tu mogu da igraju neku ulogu kroz zajednička ulaganja (Joint Ventures).“ Pritom ne treba zaboraviti da je kriza ozbiljno pogodila celokupnu grčku privredu. Grčka preduzeća su i sama u poteškoćama. „Ona nemaju mogućnosti kakve su imala pre pet, šest godina. Zbog toga je za očekivati da će grčki investitori tu igrati manju ulogu“, kaže šef Ureda za privatizaciju.

Još do pre dve godine takve izjave bi izazvale zgražavanje u zemlji, a onoga ko ih izgovara odvele na političku marginu.; bio bi napadan zbog izdaje nacionalnih interesa ili čak veleizdaje. Vremena su se, međutim, promenila. Danas je prodaja državnog vlasništva stranim investitorima zvanična politika vlade, a neko kao što je Stelios Stavridis ima dobre šanse da jednog dana bude slavljen kao nacionalni heroj.

Autori: Panajotis Kuparanis / Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković