Privatizacija RTB-a: „Atek mora ostati u igri“
8. april 2008.
Finansijski stručnjak Rajfajzen banke za DW: Odbijanje ponude od strane Nadzornog odbora Atek bi odvelo u katastrofu na berzi. Prihvatanje ponude značilo bi ostanak Srbije na „evropskom putu“.
Cena Ateka relativno stabilna
I pored svih dramatičnih dešavanja, vrijednost akcija Ateka na Bečkoj berzi ostala je relativno stabilna. Najveći pad u poslednja četiri dana iznosio je svega sedam odsto. Za finansijskog stručnjaka bečke Rajfajzen banke, Klausa Kinga, ovo svedoči o uverenju akcionara da će Atekova ponuda na kraju ipak biti prihvaćena.
„Još prije ulaska u pregovore o privatizaciji Bora, Atek nije bio najlikvidnija kompanija i njen dug prema bankama bio je pozamašan. Međutim, mora se reći da kompanija u ovom slučaju takođe nije imala sreće. Kriza koju trenutno imamo na tržištu kapitala, u kombinaciji sa političkom krizom u Srbiji, poteškoće sa finansiranjem ovakvog projekta stvorila bi i bilo kojoj drugoj kompaniji.“
Upravo je spoj krize na tržištu kapitala i političke krize u Srbiji dovela do toga da Dojče bank odustane od finansiranja, navodi bečki finansijski stručnjak. Međutim, onim bankama sa čijim novcem je austrijska kompanija do sada poslovala, potpuno je jasno da Atek ipak mora ostati u igri. U suprotnom, kompanija bi na berzi doživjela katastrofu, što bi automatski značilo gubitak i za same banke.
Nova ponuda još bolja
Tako je nova ponuda još bolja: Austrijska kompanija predložila je da odmah uplati 230 miliona dolara, što sa ranije uplaćenih 150 iznosi 380 miliona dolara. Preostalih 86 miliona dolara Atek bi uplatio do 7. maja. Ovaj prijedlog Nadzorni odbor za privatizaciju RTB-a razmatraće u sredu, Vlada Srbije o njemu bi trebala raspravljati u četvrtak. Finansijski stručnjak Rajfajzen banke, Klaus King, smatra da bi ta odluka djelimično mogla definisati i budući pravac države po pitanju stranih investicija.
„Ukoliko je plan da zemlja ostane ne evropskom putu, onda o najnovijoj ponudi Ateka treba ozbiljno razmislilti. Ukoliko je plan situacija poput one u Crnoj Gori, gdje je u igri gotovo isključivo ruski kapital, onda se naravno može razgovarati i sa Olegom Deripaskom.“