1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Privatizacija preduzeca u Vijetnamu

Vojska, policija i komunistička partija kontrolišu više od 100 državnih preduzeća u Vijetnamu. Medju njima su fabrike tekstila za proizvodnju uniformi, ali i društva za telekomunikacije, banke, brodogradilišta i hoteli. Mnogobrojni visoki oficiri bave se dodatnim poslovima i to kao direktori firmi sa pozamašnom platom. Generalno i vojska dobro zaradjuje od preduzeća koja sama kontroliše. Ali centralni komitet Komunističke partije je doneo odluku da vojska, policija i sama Komunistička partija moraju predati kontrolu jedinstvenom holding preduzeću.

Od privatizacije izuzeta samo preduzeca od bezbednosno-politickog znacaja

Od privatizacije izuzeta samo preduzeca od bezbednosno-politickog znacaja

Državna preduzeća će biti okupljena oko jednog jedinog holding preduzeća, a nakon toga postepeno i privatizovana. Od toga će biti izuzete samo firme od bezbednosno političkog značaja. Odluka Centralnog komiteta je važan korak, izjavio je za australijski radio Le Dang Doanh, glavni ekonomista u vijetnamskom Ministarstvu za planiranje:

“To je veliki napredak. Pošto je Vijetnam postao član Svetske trgovinske organizacije, moramo stvoriti jednake uslove za sva preduzeća, kako za inostrane investitore tako i za vijetnamske. Do sada su preduzeća, kontrolisana od strane policije, Partije ili vojske, imala nejednak tretman. Ali Komunistička partija je odlučila da se ubuduće ponaša u skladu sa opštim trgovinskim pravom.”

Posle Kine, vijetnamska privreda ima najvišu stopu rasta u Aziji. Centralni komitet Komunističke partije reformama hoće da načini birokratiju i strukture vlasti transparentnijim, kao i da izbegne sukobe sa Svetskom trgovinskom organizacijom:

“Kada sve kompanije u Vijetnamu budu imale podjednak tretman i kada za sve njih bude važilo isto trgovinsko pravo, onda one mogu postati aktivne u okviru Svetske trgovinske organizacije, gde neće postojati primedbe na račun diskriminacije ili neravnopravnog tretmana”, kaže Le Dang Doanh.

Novi vijetnamski premijer i reformski političar, Ngujen Tan Dung, je od prošlog leta, kada je i stupio na dužnost predsednika Vlade, preduzeo dalje korake u vezi sa liberalizacijom privrede. Sredinom januara, na Samitu Asocijacije zemalja jugoistočne Azije, skraćeno ASEAN, održanom na Filipinima, on je najavio privatizaciju više od 100 državnih preduzeća, medju njima i aviokompanije Vijetnam Ejrlajns.

Reforma vijetnamske privrede nije jednostavan proces i mogla bi da potraje godinama, smatra politikolog Karl Tajr sa Univerziteta Novi Južni Vels:

“Na početku privredne rekonstrukcije Vijetnam je imao oko 12 hiljada državnih preduzeća. Sada, još pet hiljada. Vojska će brzo uspostaviti kriterije kako bi se utvrdilo koja preduzeća su od značaja za nacionalnu bezbednost, kako bi nad njima zadrzala kontrolu. Tu spadaju i ona preduzeća za proizvodnju vojne opreme koja povremeno rade za komercijalno tržište. Jer mešovita preduzeća džoint venčrs koja imaju inostrane investitore su za vojsku najvažniji izvor deviznih prihoda”, kaže Karl Tajr.

On takodje smatra da bi najavljena privatizacija mogla da bude i udarac za rast privrede. Upravo iz tog razloga što preduzeća pod vojnom kontrolom važe medju inostranim investitorima za pouzdane poslovne partnere.

  • Datum 02.02.2007
  • Autor Bernd Musch-Borowska
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAVG
  • Datum 02.02.2007
  • Autor Bernd Musch-Borowska
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAVG