1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prirodni gas umesto nuklearki

Vlada u Berlinu odlučila je da zatvori nuklearne elektrane u Nemačkoj do 2022. godine. Ali kako onda snabdeti potrošače, pre svega izvozno orijentisanu privredu dovoljnim količinama energije?

Sve više se širom sveta zbog moderne tehnologije proizvodi zemni gas.

Sve više se širom sveta zbog moderne tehnologije proizvodi zemni gas.

Volfgang Rajcle (62) je na čelo proizvođača industrijskog gasa „Linde“ došao 2003. godine, nakon dugogodišnje karijere u automobilskoj industriji. Od nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu i naknadne diskusije o brzom obustavljanju nuklearne energije, šef tog svetskog koncerna veoma je zabrinut zbog rastućih cena energije i stoga od nemačke vlade zahteva jasnu enregetsku politiku.

„Za industriju je sigurnost snabdevanja od suštinskog značaja. U našoj kompaniji više od 50 odsto troškova proizvodnje otpada na troškove energije. Postoje tri međusobno umrežena kriterijuma: sigurnost snabdevanja, profitabilnost i zaštita životne sredine“, objašnjava Rajcle.

Šef „Lindea“ smatra da bi zatvaranje 17 nuklearnih elektrana u Nemačkoj, bržim tempom od predviđenog prouzrokovalo velike rupe u snabdevanju. Zamena putem novih termoelektrana značila bi i veću emisiju ugljen-dioksida; dobijanje energije uz pomoć vetra u severnoj Nemačkoj skopčano je sa velikim problemima.

Potrebne hiljade kilometara novih dalekovoda

Štefan Koler, predsednik Upravnog odbora nemačke državne agencije za energiju „Dena“, slaže se sa Rajcleom. „Dovoljno je pogledati na kartu. Dve trećine nuklearnih elektrana nalaze se na jugu Nemačke, jedna trećina na severu u Hamburgu i Bremenu. U sredini se nalazi lignit. Ako isključimo dve trećine, da bismo izgradili mrežu za korišćenje energije vetra, to nam neće pomoći na jugu, ako nemamo odgovarajuću kablovsku mrežu i, iznad svega, pouzdane performanse“, upozorava Koler.

U „Deni“ su izračunali da je Nemačkoj do 2020. potrebno dodatnih 3600 kilometara visokonaponske mreže, kako bi povećanje ponude obnovljivih izvora energije imalo smisla. Ali, i pored ogromnih troškova za izgradnju novih linija i električnih stubova, taj poduhvat prouzrokovao bi i velike probleme među stanovništvom. To je još jedan razlog zbog kojeg stručnjaci računaju na prirodni gas i biometan kao prirodno gorivo.

Sve više se širom sveta zbog moderne tehnologije proizvodi zemni gas. Gas je sve popularniji. On se nalazi u takozvanim nekonvencionalnim depozitima, prvenstveno u depozitima škriljaca, gline i peščara. Proizvodnja je tehnički komplikovanija nego kod konvencionalnog zemnog gasa, ali je kroz nove tehnologije i zbog rasta cene energije sve profitabilnija.

Autori: Klaus Ulrih / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM