Pripreme za napad ili pritisak na SAD? | Politika | DW | 13.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pripreme za napad ili pritisak na SAD?

Izraelski mediji ponovo intenzivno izveštavaju o mogućem napadu na Iran i to pre predsedničkih izbora u SAD ovog novembra. Barak Obama smatra da bi napad Izraela pre izbora bio „noćna mora“.

Voditeljka izraelskog radija Rešet Bet prošlog petka usmerila je pažnju slušalaca na temu vikenda:

„Naslov u novinama ’Jediot Aharonot’: Netanjahu i Barak zaključili da će napasti Iran na jesen. Evo i naslova ’Harecu’: jedan izraelski političar kaže - Iranski mač nad našom glavom danas je oštriji nego 1967. A ako imate još malo snage, čujte i jutrošnji naslov u ’Marivu’: 37 odsto stanovništva smatra da, ako Iran ima atomsku bombu, to može da znači drugi holokaust.“

Tri najveća dnevna lista Izraela izveštavaju o nuklearnom programu Irana. Da li su premijer Izraela Benjamin Netanjahu i njegov ministar odbrane Ehud Barak zaista odlučili da napadnu u novembru i tako odbace svog najvažnijeg saveznika?

Opasnost po region

Ehud Barak i Benjamin Netanjahu

Ehud Barak i Benjamin Netanjahu

Za to nema nikakve potvrde, ali to i nije „dobro obaveštenih izvora iz izraelske vlade“ koji medije snabdevaju informacijama. Adresa na koju bi trebalo da stignu takve poruke jeste Vašington, ocenjuju analitičari u u Izraelu. Netanjahu i Barak žele da izvrše pritisak na vladu Baraka Obame, jer smatraju da američka administracija isuviše okleva da uđe u sukob oko nuklearnog programa Teherana.

Premijer i ministar odbrane stalno ukazuju opasnost koja preti iz Irana. Ali „još uvek se ne zna šta će preduzeti“, rekao je ministar Barak u jednom radijskom intervjuu: „Još nema odluke. Shvatamo koliko je situacija ozbiljna i da nemamo neograničeno vreme za njeno razmatranje. Pred nama je teška odluka. Priznajem sva druga gledišta, i u zemlji i u inostranstvu, ali, na kraju izraelska vlada mora da samostalno dođe do odluke, koja se tiče sigurnosti i budućnosti Izraela.“

Napad na iranska nuklearna postrojenja, kako misle pojedini vojni i bezbednosni stručnjaci u Izraelu, ne garantuje da će Teheran zaista imati manje kapaciteta da razvije atomsko oružje. Međutim, po gledištu eksperata, takav napad bio bi rizičan za Izrael. Očekuje da bi, tokom vojne akcije, iranski saveznici u Pojasu Gaze i južnom Libanu gađali Izrael raketama.

General Jisrael Siv, bivši član generalštaba Izraela, upozorava: „veoma su male šanse da se takva operacija izvrši bez nekog komešanja u regionu. Ne vidim mogućnost da Hezbolah ili Hamas ne reaguju. Pored toga, postoji i opasnost da će Sirija iskoristiti situaciju i preneti svoj problem van sopstvenih granica.“

Civilna zaštita SMS-om

Dodatna posledica samostalnog napada Izraela protiv Teherana bila bi novo pogoršanje odnosa sa SAD. Za to bi, ocenjuju novine ’Jediot Ahronot’, bio odgovoran premijer Netanjahu. On gubi podršku Vašingtona, a novine ’Mariv’ optužuju i Netanjahua i ministra odbrane Baraka za slabo rukovođenje i pogrešne odluke. Obojica su u stanju da napadnu Iran samo da bi pokazali da su „ozbiljni igrači“. Tesna većina Izraelaca, po jednom istraživanju, podržava samostalan napad na Iran, ali samo ukoliko to podrže i vojska i službe bezbednosti.

Izraelska vojska se, u međuvremenu, uvežbava za vanredne situacije. U okviru tih vežbi su, npr. nedavno u sve delove zemlje emitovane SMS-poruke na hebrejskom, engleskom, arapskom i ruskom. Stanovništvo na taj način treba da se upozori na opasnost od raketnih napada.

Autori: Tim Asman, Tel Aviv (ard) / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković