Prioritete države ugrožava izborna kampanja
8. januar 2018.
Kako je 2018. izborna godina, politička elita u Bosni i Hercegovini će se, umesto jačanju ekonomije, zapošljavanju i sprečavanju odlaska mladih, posvetiti borbi za vlast, ocenjuju analitičari. Podsećajući na iskustva iz prethodnih izbornih ciklusa, oni upozoravaju da bi i 2018. mogla da bude godina zaštite „vitalnih nacionalnih interesa“, uz već uobičajena nerealna obećanja i neizostavno podizanje međunacionalnih tenzija.
- pročitajte još: Brisel očekuje dela umesto reči
Takav scenario dodatno bi udaljio BiH od evropskog puta, smatra Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES). U izjavi za DW on ocenjuje da većina političkih struktura u BiH ne želi evropske integracije, iako se deklarativno za njih zalažu. Pojedini u toj zemlji su, kaže, više okrenuti istoku i destruktivnim ideologijama, nego Zapadu i evropskim načelima poštovanja ljudskih prava i sloboda.
Jedno govore, drugo rade
„Iako tvrde da su za evropske integracije, političari u BiH deluju u suprotnom smeru. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik naklonjen je Rusiji, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović Turskoj, dok predsedavajući Predsedništvu BiH Dragan Čović promoviše negativne evropske vrednosti koje mirišu na fašizam i diskriminaciju. Kod Čovića se sve svodi na etnicitet, što je vidljivo i kroz njegov predlog Izbornog zakona koji bi ozvaničio etničke rezervate u BiH“, kaže Bećirović.
S obzirom na to da će se „politička koplja“ u 2018. lomiti upravo oko Izbornog zakona, Bećirović očekuje žestoku izbornu kampanju. „Nažalost, kampanja neće biti posvećena evropskim integracijama – što je jedan od najvećih prioriteta BiH – nego dominaciji etničkog faktora. Ipak, promene u Makedoniji i formiranje multietničke vlade u toj zemlji sa Zoranom Zaevim na čelu, daju tračak nade da bi i u BiH moglo da dođe do političkih promena zasnovanih na ujedinjenju u različitosti. To bi moglo da obezbedi opšti napredak u BiH“, smatra direktor IFIMES.
Godina blokada institucija?
Da bi 2018. mogla da bude godina konstantnih blokada institucija BiH, strahuju i članovi Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99“, koji takođe upozoravaju na nesuglasice oko Izbornog zakona. Član te Asocijacije, ekspert za geopolitiku i evroatlantske integracije dr Slaven Kovačević, pozvao je odgovorne u BiH da „dobro razmisle o izmenama izbornog zakonodavstva i to u korist demokratskih principa, uz poštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava“.
- pročitajte još: Bosanske muve i slonovi
Član Predsedništva BiH Mladen Ivanić smatra da odgovori na upitnik Evropske unije nisu dovoljni za status kandidata. On je takođe upozorio i na to da sukobi i svađe ugrožavaju evropski put BiH i da u takvim okolnostima „niko normalan“ neće Bosni i Hercegovini dati kandidatski status. „Ne mogu da verujem da će ljudi koji tri godine ne mogu da se dogovore oko Izbornog zakona – pre svega SDA i HDZ – biti u stanju da se narednih nedelja ili meseci dogovore“, rekao je Ivanić na prijemu povodom Božića julijanskom kalendaru.
Investicije, borba protiv sive ekonomije i odlazak mladih
Među političarima u Bosni i Hercegovini ima i onih koji ne kriju optimizam kada je reč o događajima u 2018. godini. Među njima je i premijer Federacije BiH Fadil Novalić. On u ovoj godini očekuje „veliki investicioni zamah“, ističući da je 2017. bila „vreme priprema“. Novalić u intervjuu za internet-portal Klix.ba obećava da će nadoknaditi vreme izgubljeno u 2017. i najavljuje borbu protiv sive ekonomije. „Ružna je navika vlasti u BiH da svoj rad prilagođavaju izborima i ja ću se potruditi da tu zamku izbegnem“, rekao je Novalić.
Nakon što su i analitičari upozorili da je jedan od ključnih problema odlazak mladih iz BiH, premijerka RS Željka Cvijanović izjavila je da se „ne oseća dobro zbog odlaska ljudi iz zemlje“. Ona je istovremeno u intervjuu za BHRT dovela u pitanje broj od 68.000 onih koji su u poslednje četiri godine napustili RS rekavši da ta brojka „nije proverljiva“. „Migracije se događaju svuda u regionu, a tako je i u članicama EU. Ljudi odlaze i iz Hrvatske, pomeraju se na druge prostore Unije ili idu u treće zemlje“, rekla je Cvijanovićeva dodajući da vlasti u Republici Srpskoj moraju da stvaraju pretpostavke da odlazaka bude što manje.