Primirje na Bliskom istoku: Nasilje se isplati?

Sporazum se ne dovodi u pitanje, već vreme kada je on donet, zaključuje Tagescajtung. I upravo kada su ekstremisti učestali sa napadima, a u Jerusalimu ministri počeli da diskutuju o mogućoj vojnoj operaciji, kao grom iz vedra neba došla je vest o prekidu vatre. Međutim, ko želi da natera vojnike na mir moraće dovoljno dugo da baca rakete na Izrael, ironično komentariše Tagescajtung.

U principu je Hamas pobedio. Izrael je prestao sa vazdušnim napadima, a dao je i garanciju da neće biti ni kopnenih napada.. Granice će biti jedna po jedna otvorene, a doći će i do razmene zarobljenika, odnosno za vojnika Gilada Šalita biće oslobođeno 450 Palestinaca, primećuje Tagescajtung.

U Jerusalimu ne vide drugi izlaz čak i po cenu da se pomisli da je Hamas nemoguće pobediti. Frankfurter algemajne cajtung mir na Bliskom istoku naziva „Probni mir“.

Niti je predsedniku Abasu, niti izraelskoj vojsci do sada pošlo za rukom da uspostave kontrolu nad Hamasom. Sada su pregovori u kojima je posredovao Egipat urodili plodom. Prekid vatre bi mogao da bude prvi korak ka pronalaženju trajnog rešenja. Napadi na izraelske gradove bi mogli prestati, a položaj Palestinaca bi se mogao poboljšati. Čak je moguć i dogovor između Fataha i Hamasa, a da pri tom niko ne izgubi obraz, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

U tekstu pod naslovom “Pravila za robove” Tagescajtung piše: Evropski parlament je doneo zakon o minimalnim standardima za proterivanje izbeglica. Organizacije za zaštitu izbeglica su nova pravila označila kao nekorektne i nejasne. Tagescajtung objašnjava: u budućnosti će izbeglice bez važeće dozvole za boravak moći da budu uhapšene, ukoliko postoji realna mogućnost za njihovo proterivanje. Izbeglo lice će najviše 6 meseci provesti u zatvoru, produžetak je potrebno obrazložiti.

Izbeglice kojima preti proterivanje moraju biti odvojeni od ostalih osuđenika, a deci je potrebno omogućiti školovanje za vreme zatvora. Zemlje članice imaju pravo da zabrane proteranoj osobi ulazak u zemlju do 5 godina. Ta zabrana bi važila na teritoriji cele EU. Mnogi poslanici iz socijalističkog bloka kao i kompletna levica i zeleni bili su protiv donošenja ovog zakona.

Netrpeljivost prema strancima je zastrašujuće normalna, piše list Velt. Mnogi Nemci, negativan stav prema strancima podrazumevaju. To je pokazala jedna studila Fridrih- Ebert fondacije. Nemci prave razliku samo između „dobrih“ i „loših“ stranaca.

Pored toga, mnogi ne doživljavaju demokratiju kao nešto posebno. Ove tendencije posebno su izražene kod srednjeg društvenog sloja. Ova reprezentativna studija, koja je obuhvatila 5.000 ispitanika, pokazala je da 39 odsto građana Nemačke navodi da se društvo izmenilo dolaskom stranaca, prenosi Velt.

Naučnici su izdvojili 60 ispitanika koji su zatim bili podeljeni u 12 grupa, koje su započele grupnu diskusiju. U grupama su bili ljudi najrazličitijih stavova. Netrpeljivost prema strancima je još jednom došla do izražaja čak i kod onih koji se u prvobitnom istraživanju nisu izjašnjavali negativno po pitanju stranaca. Najnegativniji stav Nemci imaju prema Turcima, ali i prema ruskim Nemcima. U društvu je izražena jedna nova forma takozvanog „kulturnog rasizma“, navode naučnici i zahtevaju dalju demokratizaciju institucija, škola, preduzeća, prenosi list Velt.