1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Primer jedne uspešne nemačke firme

Irak, Antarktik i Moskva su samo tri od velikog broja mesta gde je imala posla firma Trendelkamp iz malog mesta Nordvaldea u Minsterlandu. Uspešno izvedeni neobični poslovi su doprineli da ova firma izadje na dobar glas, a ona se zapravo specijalizovala za poslove u kojima nema veliku konkurenciju u svetu. Sam početak, medjutim, bio je više nego skroman.

Istorija firme Trendelkamp počela je dosta nespektakularno – to je na početku bila mala seoska kovačnica na samom kraju gradića Nordwalde u blizini Minstera. Direktor firme Jozef Trendelkamp priča:

“Da, bila je to jedna sasvim obična seoska kovačnica, tu su se potkivali konji, krpili lonci i popravljali svi drugi proizvodi od metala koji su bili u upotrebi u jednom domaćinstvu”.

Od tada se mnogo toga promenilo. Sa kovačkim radovima ova firma danas ima malo veze. Svakodnevni poslovi za Jozefa Trendelkampa i 35 radnika, koliko firma zapošljava, su izgradnja mašina za industriju plastičnih masa. I na svetskom tržištu je firma Trendelkamp uspela da izbori dobru poziciju, tako da je pre nekoliko godina čak otvorila svoju filijalu u Sjedinjenim američkim ddržavama.

Medjtim, mnogo zanimljiviji su razni pojedinačni nalozi koje je preduzeće proteklih godina dobijalo. Nalozi, koji su zahtevali i visoko stručno znanje i veliko umeće da bi mogli da budu realizovani, ali i veliku dozu osetljivosti. Recimo, kao u slučaju podizanja jednog spomenika u Iraku. Bivši irački diktator Sadam Husein je 1988. godine naredio da se u Bagdadu podigne spomenik koji je trebalo da podseća na kraj rata sa susednim Iranom. Taj rat je besneo od 1980. do 1988. godine i, kako se procenjuje, u njemu je izgubilo život oko milion ljudi. Mada Sadam Husein nije ostvario svoje ratne ciljeve, on je ipak sam sebe proglasio pobednikom i želeo je to da proslavi i to podizanjem monumentalnog spomenika. Bio je to težak zadatak koji je podrzumevao komplikovan rad sa čelikom. Irački diktator je za taj posao tražio specijalističke firme i nekim prečicama je najzad stigao do Nordvalde.

"Taj nalog je i ostvaren. Bio je raspisan konkurs i mi smo dobili poziv da na njemu učestvujemo, a na bazi mišljenja stručne komisije posao je poveren nama”, kaže Jozef Trendelkamp.

Političke konotacije ovog spomenika nisu bile predmet interesovanja nemačke firme – najzad radilo se o gigantskom projektu. Uz to radilo se i pod pritiskom rokova do kada je posao trebalo da bude završen.

“To su ukršteni mačevi dugi oko 39 metara i dva izvijena mača u obliku luka. Raspon lukova je bio oko 72 metra, a visina blizu 40 metara. Ja sam u to vreme i sam bio u Iraku, završio sam pregovore u vezi sa ugovorom i mi smo praktično morali odmah da počnemo da radimo, jer su rokovi bili dosta tesni, odnosno imali smo svega devet meseci vremena”, priča Jozef Trendelkamp.

Taj spomenik u centru Bagdada je dosad preživeo sve političke i druge potrese, uključujući i ovaj sadašnji rat u Iraku.

Drugi nalog, koji se takodje ne dobija svaki dan firma Trendelkamp realizovala je na večitom ledu – odnosno na Antarktiku. Naime, po nalogu savezne vlade firma Trendelkamp je tamo kompletno razmontirla naučnoistraživačku stanicu “Georg fon Nojmajer”. Tamo je stanica izgradjena zapravo još 1981. godine, ali je zbog pomeranja leda tokom godina postala nesigurna. Zato je desetak kilometara dalje izgradjena nova stanica, dok je stara zgrada morala da bude uklonjena. Šef firme Jozef Trendelkamp je i sam putovao na Antarktik.

To nije bio lak zadatak, uprkos letu koje je tada tamo vladalo u decembru i januaru, kada su radovi izvodjeni, temperatura se spuštala i do minus 20 stepeni. To je bio izazov za tehniku, ali još više za ljude. Medjutim, Trendelkamp ističe da su njegovi radnici bili dobro opremljeni, tako da je čitav posao uspešno obavljen.

Što se tiče temperature, ona je bila neuporedivo prijatnija prilikom realizacije jednog posla u Bonu. Naime, kada je krajem osamdesetih godina gradjena nova plenarna sala Bundestaga, u poslu je učestvovala i firma Trendelkamp. To je bio čitav niz radova koje je trebalo izvesti u čeliku, a medju njima je jedan veoma interesantan posao. Trebalo je od čelika izliti nemački grb, poznatog crnog orla. Stari grb je bio od gipsa i nije više bio za upotrebu.

"Bio je raspisan konkurs za izradu orla na kojem smo mi pobedili, jer smo se time vrlo intenzivno bavili. I to je bio vrlo interesantan posao za nas”, priča Jozef Trendelkamp.

Praviti orla od čelika, razmontirati naučno-istraživačku stanicu na Antarktiku ili praviti grandiozni spomenik u Bagdadu – to su poslovi koji se dobijaju svakih nekoliko godina i oni ne predstavljaju sigurnu osnovu jedne firme. Jozef Trendelkamp je zato krenuo u nešto što zahteva visoku specijalizaciju. Naime, njegova firma je počela da proizvodi postrojenja za čišćenje velikih staklenih površina. Moderne poslovne zgrade danas imaju gotovo isključivo takve površine i njih treba redovno čistiti. A to uopšte nije jednostavno. Jer to nije kao kad se jednostavno otvori prozor pa se opere ili se do njega stigne merdevinama. Trendelkamp gradi specijalne mašine kojima se može stići i do dosta nedostupnih staklenih površina, koje se zatim mogu očistiti. Što se tiče konkurencije, ima vrlo malo firmi koje prave takve mašine.

“Naša postrojenja se mogu naći širom sveta - u Berlinu, u Moskvi. Mi smo, na primer konstruisali i montirali mašinu za čišćenje krova Olimpijskog stadiona u Berlinu, a isto tako i za najviše poslovne zgrade u Moskvi, zatim za Aragov oblakoder u Diseldorfu i za mnoge druge objekte", govori s ponosom direktor firme Jozef Trendelkamp.

  • Datum 18.12.2004
  • Autor Jerg Brunsman
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAee
  • Datum 18.12.2004
  • Autor Jerg Brunsman
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAee