1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Prijem Turske u EU zavisi od Nemačke

Nemački predsednik Joahim Gauk, putuje u subotu, 26. aprila u Tursku. Stručnjaci ocenjuju da su odnosi Ankare i Berlina dobri – ali da je tema integracija u Evropsku uniju i dalje veliki kamen spoticanja.

Poseta Joahima Gauka Turskoj (26-29. aprila) odvija se dok tu zemlju još uvek potresaju optužbe za korupciju koje dopiru do samog premijera Redžepa Erdogana, a i dalje traju žestoke rasprave o nedavnoj zabrani Tvitera. Po informacijama iz predsedničkog kabineta, pravna država i osnovne ljudske slobode biće glavne teme tokom Gaukove četvorodnevne posete. Pored predsednika Turske Abdulaha Gula, Gauk će razgovarati i sa premijerom Erdoganom. Planirana je i poseta logoru za izbeglice iz Sirije na jugu Turske, kao i nemačkim vojnicima koji su raspoređeni u tom regionu.U okviru zvaničnog programa, predsednik Nemačke će otvoriti i Tursko –nemački univerzitet u Istanbulu, u društvu svog turskog kolege Gula.

Tokom prošle godine, Gauk je reagovao na krizu koja je počela protestima u istanbulskom parku Gezi. U telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Gulom on je izrazio zabrinutost zbog „preteranog nasilja“ komentarišuči žestoku akciju snaga bezbednosti protiv demonstranta i nasilno uklanjanje njihovih logora. Gauk je u jesen 2012. stekao određene simpatije u turskoj javnosti kada je posetio tursku džamiju Sehitlik u Berlinu. Turski list „Hurijet“ je to nazvao „porukom jedinstva“ koju je nemački predsednik uputio turskim muslimanima.

I nemački konzervativci priznaju značaj Turske

„Posete predsednika Nemačke Turskoj redovno se koriste kao prilika da se proslavlja nemačko-tursko prijateljstvo“, kaže Emre Gonen, politikolog na Evropskom institutu Bilgi univerziteta u Istanbulu. „Mislim da se od posete ne očekuje mnogo“, ocenjuje Gonen za Dojče vele, i napominje da posete kancelarke Angele Merkel bude daleko veće interesovanje. „Tu se već vodi ozbiljna politika.“

Članstvo Turske u Evropskoj uniji trenutno je za Ankaru najveći problem u odnosima sa Berlinom. „Koalicija CDU/CSU jasno istupa protiv punopravnmog članstva Turske u Evropskoj uniji“, objašnjava ovaj politikolog. „Najomiljenije objašnjenje za to je da je Turska 'drugačija', a to znači da je većinski muslimanska zemlja, a ne hrišćanska. To izgleda kao nerešiv problem.“ Istovremeno, čak i ove konzervativne nemačke partije žele da se Turska, makar ekonomski, integriše u EU. „Pre nekih 15 godina, gotovo svi poslanici u Evropskom parlamentu iz stranaka CDU i CSU došli su u Istanbul. Oni su organizovali konferenciju na Bosforu i založili se za punopravnu saradnju između EU i Turske, u okviru carinske unije. Dakle, bilo bi nepošteno tvrdiiti da nemački političari ne uviđaju koliko je dinamičan i koliko je važan turski položaj unutar EU“, kaže Gonen.

Tradicionalno gledano, dve zemlje imaju bliske odnose. Za to je najvažniji razlog velika turska manjina unutar Nemačke. „Zbog velike koalicije u Nemačkoj, situacija za Turke u toj zemlji je krenula nabolje – na šta upućuje i zakon o dvostrukom državljanstvu“, kaže Gonene. I reč „gastarbajter“ već dugo je stvar prošlosti: „Turci u Nemačkoj pripadaju Nemačkoj. Oni neće otići. To neizbežno povezuje obe zemlje.“

Turska kao raskrsnica puteva

Valja napomenuti i da je nemačka privreda posebno važan partner za Tursku. „Većina turskih industrijskih postrojenja poboljšana je nemačkim stručnim znanjem, tehnologijom i merilima“, kaže Gonen. Povrh toga, nemačke firme kao što je Boš proizvode svoju robu u Turskoj. „Turska je i važna tranzitna zemlja u smislu privrede, i povezuje centralnu Aziju, Afriku, Bliski istok u Evropu“, kaže Gonen.

Istovremeno, ovaj politikolog kritikuje zastoj u približavanju Turske Briselu. „Nemačka, pre svih, mora da se odluči da li će Turska postati deo Evropska unija sa svim pravima i dužnostima – ili neće. Ovaj argument da je Turska 'nepoznata teritorija' može da bude duboko štetan po to kako obe zemlje doživljavaju jedna drugu.“

Autor: Senada Sokolu / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon