Prijatelji bili i ostali
30. oktobar 2017.
U julu 2014. godine, pažnju je privukla jedna vest uglednog moskovskog dnevnog lista „Komersant", da Rusija želi ponovo da aktivira špijunsku stanicu Lurd na Kubi, udaljenu samo 160 kilometara od američke obale. Oko tri hiljade ljudi nekada je radilo u najvećoj špijunskoj bazi van Rusije. U vreme Hladnog rata, Moskva je koristila tu bazu za špijuniranje telefonskih razgovora i radio veza u SAD. Iz finansijskih razloga Vladimir Putin je 2001. godine naložio da se baza zatvori. Planovi o navodnom ponovnom otvaranju od pre tri godine tumače se pojačanim interesom Moskve za Latinsku Ameriku i bivšeg višegodišnjeg saveznika Kubu, takođe i zbog zategnutih odnosa sa zapadom i SAD zbog rata u Siriji i krize u Ukrajini.
Špijunska baza je doduše još uvek zatvorena, ali situacija podseća na onu kakva je bila pre leta 2014. Dok su odnosi Kube i SAD naglo zahladneli zbog navodnih „akustičnih napada“ na američke diplomate na ostrvu, sa bivšim partnerom Rusijom postaju sve bolji. Kao i u sovjetska vremena, Rusija Kubi pomaže isporukom nafte. Kako javlja ruska novinska agencija Tas, Kremlj i kubanska vlada su sredinom oktobra postigli dogovor o proširenju ruskog izvoza nafte, kao i o intenzivnijoj saradnji u proizvodnji nafte na ostrvu. Zbog poteškoća Venecuele sa isporukama u igru je uskočio ruski energetski koncern Rosnjeft, koji je napola u državnom vlasništvu.
Naftna branša kao preteča
Već u martu Rosnjeft se obavezao da će Kubi isporučivati 250.000 tona nafte i dizela. Stručnjaci pretpostavljaju da je taj posao samo deo šireg dogovora. Rosnjeft je tokom ove i prethodne godine venecuelanskom državnom koncernu PDVSA pozajmio oko pet milijardi američkih dolara. To bi moglo da obuhvati buduće naftne isporuke PDVSA Kubi.
Scenario pomalo podseća na sedamdesete i osamdesete godine, kada je Sovjetski Savez bio glavni garant privrednog, pa tako i političkog opstanka Kube. Uz to je išla i sovjetizacija zemlje. Sovjetski proizvodi preplavili su Kubu i postali zamena za frižidere, televizore i druge američke proizvode. Na ostrvskim ulicama pojavilo se sve više Moskviča i Lada. Pored Vijetnama, Kuba je 1972. godine bila jedina zemlja takozvanog trećeg sveta koja je bila članica sovjetskog Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV).
U osamdesetim godinama pomoć Sovjetskog Saveza je godišnje iznosila oko dve milijarde američkih dolara. Na ta je još dolazilo oko trinaest miliona tona nafte. Kuba je bila sve više zavisna od Sovjetskog Saveza. Oko 85 procenata spoljne trgovine zemlje, 1989. godine se odvijala preko SEV-a. Raspad Sovjetskog Saveza, pa tako i SEV-a utoliko je bio težak udarac za karipsko ostrvo. Isporuke nafte smanjene su sa trinaest na četiri miliona tona 1993. godine, uvoz robe se smanjio za 75 odsto. Kubu je pogodila teška ekonomska kriza. Dugovanja Sovjetskom Savezu 1991. godine su iznosila oko 35 milijardi dolara.
Kao naslednica Sovjetskog Saveza, Rusija je Kubi 2014. godine otpisala 90 odsto duga. Preostali deo, oko 3,5 milijardi dolara, trebalo bi da se izmiri i povoljnijim uslovima za ruske investicije na ostrvu. Rosnjeft bi tako trebalo da modernizuje i najveću rafineriju Kube Sienfuegos, koja zbog smanjenih isporuka nafte iz Venecule trenutno radi sa pola kapaciteta. Venecuela, najbliži saveznik Kube, drastično je smanjila izvoz nafte zbog političke i ekonomske krize. Umesto 100.000 barela (1 barel = 159 litara), Karakas trenutno izvozi Kubi samo još 55.000 barela dnevno. To je jedan od razloga zašto je Kuba intenzivirala bušenja u svojoj ekonomskoj zoni u Meksičkom zalivu. U to su uključene i ruske kompanije.
Geostrateški interesi
Posebno od kako je Donald Tramp izabran za predsednika SAD, diplomatski i privredni kontakti Kube i Rusije su se intenzivirali. Dve zemlje u septembru su usvojile čitav paket dogovora, između ostalog i o saradnji u energetskom i železničkom sektoru. Dogovor obuhvata i proizvodnju životnih namirnica, kao i tekstilnu industriju. Uz to, Rusija izvozi i kamione, autobuse, lokomotive i liftove.
Obim trgovine dve zemlje u prvoj polovini ove godine povećan je za 73 odsto, što je oko 176,2 miliona dolara. To je još uvek znatno manje od obima trgovine koji Kuba ima sa Kinom i Venecuelom, ali u svakom slučaju je reč o velikom porastu. Tako je i u turizmu. Kuba ove godine očekuje rekordnih 100.000 ruskih turista. Saradnja je intenzivnija i u oblasti sporta i kulture.
Krajem 2016. godine Rusija je potpisala sporazum i o modernizaciji kubanske vojske. Sve češće se čuju i vesti o ponovnom otvaranju ruske vojne baze na Kubi. Ali to je malo verovatno, ukoliko Havana planira poboljšanje odnosa sa SAD. Oni su se veoma zaoštrili nakon što su američke diplomate prošlog meseca na Kubi navodno bili žrtve „akustičnih napada“. Najmanje 22 američka diplomata i članovi njihovih porodica žalili su se na migrenu, mučninu, vrtoglavice, pa i na gubitak sluha. Američka vlada zbog toga je pre nekoliko sedmica povukla veći deo zaposlenih u ambasadi i na Kubu vratila petnaest kubanskih diplomata.
Dok za vreme Donalda Trampa dakle ponovo rastu napetosti u odnosima SAD i Kube, štu su stručnjaci i predvideli, novi partneri postaju Kina, Iran ili Rusija. „Kuba pokušava da proširi svoje veze“, kaže Rihard Fajnberg, stručnjak za Latinsku Ameriku iz trusta mozgova Brookings Institution. „Pošto bliža privredna saradnja sa SAD narednih godina nije izgledna, traže se alternativni saveznici. Pre svega jake zemlje, poput Kine ili Rusije, koje mogu da ponude povoljne cene."
Rusija pritom na Kubi veoma jasno sledi svoje geostrateške interese. „Putinovu poruku nije teško razumeti“, kaže Fajnberg i dodaje: „Putin čezne da povrati imperijalnu slavu Rusije, a odnosi sa Kubom slede taj obrazac."