1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Prištinska tortura nad medijima

Mediji na Kosovu nisu ni finansijski ni redakcijski nezavisni. Novinari su pod stalnim pritiscima i često žigosani kao izdajnici ako ne pišu onako kako to vlada želi, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.

Politika kontroliše medije: Sejdiu i Tači

Politika kontroliše medije: Sejdiu i Tači

U novom izveštaju organizacije Reporteri bez granica, o situaciji medija na Kosovu, prikazan je otrežnjujući bilans: za godinu dana nije napravljen ni najmanji pomak u okvirnim uslovima stvaranja novih i nezavisnih medija. Većina medija nisu ni redakcijski, ni finansijski nezavisni. Novinari, koji se usude da pišu iz kritičnog ugla o aktivnostima vlade se zastrašuju, ili su pod stalnim pritiskom.

„Političari i predstavnici institucija se trude da, prema vladi, kritički nastrojene medije i istraživačke novinare ućutkaju ili ih nateraju na cenzuru, konstantno ih pritiskajući i preteći, čak i njihovim porodicama“, objašnjava Olivije Bazij, predsednik organizacije Reporteri bez granica. Situacija je nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. Nije pogoršana, ali se i dalje stoji na mrtvoj tački, tvrdi Bazij.

„Vlada i dalje strogo kontroliše medije. Informacije nisu lako javno dostupne. Ako pišete od ključnim temama, poput korupcije i načinu na koji je društvo uopšte organizovano, suočavate se sa brojnim preprekama, ali i optužbama da ste izdajnik, ako kritikujete političare. To ostavlja veliki pritisak na novinare.“

Da bi se situacija pokrenula na bolje, neophodno je da se u Prištini otvori medijski centar, kao mesto gde novinari razmenjuju informacije i neguju profesionalizam, smatra Bazij. On dodaje da je dobro što ima medijske i finansijske podrške od strane međunarodnih organizacija prisutnih na Kosovu, ali je nezadovoljan time što se novac troši na publikacije koje niko ne čita. Veliki problem je i loša organizacija medijskog tržišta. „Rekao bih da ima suviše ljudi na vrlo malom tržištu. Sve te novine i svi ti mediji ne mogu da opstanu na tako malom tržištu.“

Besplatna reklama za političare

Osim toga, začarani trougao država-kompanije-mediji, ovakav kakav jeste na Kosovu, onemogućava slobodno funkcionisanje tržišta, jer se podrška daje samo novinama i elektronskim medijima koji podržavaju vladu.

„Da bi neka firma mogla da se reklamira u medijima, mora da dobije dozvolu i podršku od vlade, za ekonomske aktivnosti koje želi da promoviše. S druge strane, svaki ministar sam bira koje će novine da koristi za podizanje publiciteta. Osim u vreme izbora, jer bi tada svi da promovišu svoje aktivnosti, kako bi privukli veći broj glasača.“

U medijima nema otvorenih rasprava o tome kako će se organizovati društvo. Čak, i ako neko postavi takvo pitanje, on bude proglašen za izdajnika. I u tome je stvar, kaže Bazij, jer „novinari na Kosovu jesu profesionalci, i ponosni na Kosovo. Ali, žele da grade demokratsko Kosovo“. „Vlada na Kosovu mora da prestane da vređa novinare pogrdnim nazivima. Jer, tako šaljete poruku ekstremističkim organizacijama, ukazujući da je neko izdajica, da je dozvoljeno da se on ubije ako se to želi.“

Manjine su zaboravljene

Novinari nisu ni u mogućnosti da odu u sud i zatraže pravdu, jer očigledno ima dosta korupcije u pravosudnom sistemu, podvlači predsednik Reportera bez granica. „EULEKS na Kosovu po tom pitanju može da uradi mnogo – da tokom treninga i seminara za sudije, ukazuje na značaj slobode medija. To nije komplikovano, jer postoje standardi koje je lako promovisati. Ali, to nije lako i sprovesti.“

Bazij kaže i da je novinarima, koji su Albanci, teško da urade priču u severnom delu Kosovske Mitrovice, nazivajući to gotovo „nemogućom misijom“. Iako su svi zvanični dokumenti redovno prevođeni na jezike manjina, nemaju sve manjine jednak pristup svim informacijama na svom jeziku. „Kada kažu – ‘vidite Srbi ne žele da čitaju naše novine ili da gledaju našu televiziju’ – nisu u pravu, jer te priče nemaju veze sa stvarnim životima Srba. Zašto bismo uopšte očekivali da neko od njih gleda tu televiziju, kada ih se sadržaj ne tiče.“

A šta novinari mogu da urade da bi se situacija poboljšala? Predsednik organizacije Reporteri bez granica uz uzdah kaže: „Ništa. Na žalost ništa, za sada.“

Autori: Vilma Filaj-Balvora / Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 24.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OTgn
  • Datum 24.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OTgn