1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Previše mladih u EU na ivici siromaštva

Saša Bojić28. oktobar 2015.

Fondacija Bertelsman objavila je svoj Izveštaj o socijalnoj pravdi u Evropskoj uniji za 2015. godinu. Od svih njenih rezultata, nemački mediji najviše komentarišu slabe perspektive dece i mladih.

https://p.dw.com/p/1GvIP
Deutschland Symbolbild Kinderarmut
Foto: picture-alliance/dpa/P. Seeger

Deca i mladi su najveći gubitnici u ekonomskoj krizi koja je pogodila Evropsku uniju. U tom pogledu Nemačka stoji bolje od mnogih zemalja, ali i u toj zemlji postoje „velike slabosti“. To je jedan od zaključaka studije #link:https://www.bertelsmann-stiftung.de/fileadmin/files/BSt/Publikationen/GrauePublikationen/Studie_NW_Soziale-Gerechtigkeit-in-der-EU-Das-Wichtigste-in-Kuerze_Deutsch_2015.pdf:„Indeks socijalne pravde u EU 2015“ fondacije Bertelsman#. Od izbijanja ekonomske i finansijske krize, socijalna situacija „u Evropi“ se bitno pogoršala, piše dalje u toj studiji: „U mnogim zemljama se vidi stabilizacija, ali o promeni trenda se nikako ne može govoriti.“ Četvrtini građana EU (122 miliona ljudi) je 2014. pretilo siromaštvo. Ono je posebno teško pogodilo Grčku, gde je sada 36 odsto stanovništva siromašno ili ugroženo siromaštvom. U Španiji njihovu sudbinu deli 29 odsto, a u Portugaliji 28 odsto stanovništva. To je posledica krize i programa štednje.

U studiji se naglašava da posebno zabrinjava situacija dece i mladih, posebno u Južnoj Evropi, gde se više od 30 odsto njih nalazi na granici siromaštva. Kada je reč o pojedinim zemljama, u Mađarskoj je na ivici siromaštva 41 odsto dece i mladih, u Velikoj Britaniji – 32,6 odsto. U Evropskoj uniji je siromaštvom ugroženo oko 26 miliona dece i mladih, što je 27,9 odsto svih građana EU mlađih od 18 godina.

Na indeksu socijalne pravde u zemljama ove zajednice, Nemačka se nalazi na 7. mestu. Studija ukazuje na mnogobrojne slabosti Nemačke kao što je činjenica da se zbog liberalizacije tržišta rada trenutno 40 odsto svih zaposlenih nalazi u takozvanim atipičnim formama zaposlenja kao što su skraćeno radno vreme ili privremeni rad. U studiji se kritikuju i smanjene mogućnosti zaposlenja za osobe koje nisu rođene u toj zemlji, kao i povećanje mogućnosti za školovanje dece u direktnoj srazmeri sa materijalnim stanjem porodice; osim toga, deca iz imućnijih domaćinstava imaju bolji uspeh u školi. 19,4 odsto dece i mladih u Nemačkoj živi na ivici siromaštva.

Ekonomski otpisani?

„Gotovo trećina mladih stanovnika EU je ugroženo siromaštvom; mladi Evropljani su gubitnici oroteklih godina“, piše dnevnik Algemajne cajtung (Majnc): „A ta generacija je budućnost Evrope – ako nju ekonomski otpišemo, onda će borba za preraspodelu dobara među državama koja je već počela, biti samo početak tragedije. Iako u Nemačkoj vlada najmanja nezaposlenost među mladima, u ovoj zemlji zbog toga ne treba da se opuštamo […] Izazov predstavlja i izbeglička kriza. Mladi migranti koji dolaze ovamo moraju od samog početka da se pripremaju za ulazak na tržište rada.“

Berlinski dnevnik „Nojes Dojčland je upotrebio „dramatičnu formulaciju: penzija i pravo na penziju ne mogu da se smanjuju brzinom kojom mladi gube svoje šanse.“

Lauzicer rundšau (Kotbus) piše: „Ovo je svedočanstvo nesposobnosti za EU. Deca i mladi su budućnost jedne zemlje. Tako gledano, veliki delovi Starog kontinenta imaju veliki problem. Ni Nemačka nema razloga za veliko zadovoljstvo. Nezaposlenost mladih ovde srećom nema razmere nezaposlenosti u Španiji ili Grčkoj, ali sveukupno gledano, i u Nemačkoj mnogo toga još može da se popravi. To nikoga ne čudi. I pre ovakvih studija da nema industrijske zemlje u kojoj uspeh u školi toliko zavisi od roditeljskog novčanika kao što je Nemačka.“

Mlada generacija nije usvojila „evropsku ideju“

„U kriznim zemljama Grčkoj, Španiji i Portugaliji, situacija je fatalna“, naglašava Štutgarter cajtung (Štutgart): „Kod njih bi mogla da stasa izgubljena generacija – bez obrazovanja, bez rada, bez nade. Da bi socijalni mir u Evropi bio spasen, moramo se odlučno suprotstaviti takvom razvoju situacije. Važno je da se ne smanjuju investicije u budućnost – i pored toga što su državni budžeti ‘tanki‘. Već godinama se političari žale da mlada generacija nije usvojila ‘evropsku ideju‘. Borba protiv socijalne nepravde je šansa da se evropskom projektu udahne novi život.“