1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pretnja otkazom zbog karte Srbije

Ministarstvo kulture Srbije zapretilo je otkazom direktoru Narodne biblioteke Srbije Sretenu Ugričiću ukoliko bude prisustvovao književnim večerima u Nemačkoj na čijim katalozima je karta Srbije prikazana bez Kosova…

default

Mitelbajeriše cajtung je objavio članak o položaju pisaca u Srbiji. Povod za to bile su književne večeri u Sulcbah-Rozenbergu (Regensburg) u petak (7.10) i u nedelju (9.10). Na njih su pozvani gosti iz Srbije: pesnikinja Dragana Mladenović i pisac, filozof i direktor Narodne bilbioteke Srbije Sreten Ugričić. „Ali, srpsko ministarstvo kulture je Ugričiću zapretilo otkazom ukoliko primi poziv za festival donumenta – u okviru kojeg su održane pomenute literarne večeri. Razlog: u katalogu donumente je odštampana karta Srbije – bez Kosova. Srbija, kao što je poznato, ovu malu republiku i dalje tretira kao svoju pokrajinu. Nemačka je, međutim, još 2008. priznala nezavisnost Kosova, kao što kaže incijatorka donumente, Regina Helvig-Šmid, pa je karta zato korektna. Ne i po mišljenju srpske vlade, koja je tražila da se u katalog unese odgovarajući dodatak, i uoči festivala izvršila pritisak na ovog umetnika kako bi izostao sa festivala. Srpska književna kritika je ignorisala Sretenov roman ‚Neznanom junaku’ jer je on shvaćen kao ‚napad na srpstvo’ – što je za autora indirektan kompliment, kako je on to rekao u jednom intervjuu. […] Umesto autora, njegove tekstove je čitao regensburški glumac Fric Bart, koji se pokazao kao izvanredan interpretator Sretenovog apsurdnog, na Orvela i Kafku oslonjenog, rečeničnog pletiva, koje je često konglomerat proklamativnih floskula i službenih skraćenica.“

List u nastavku kratko predstavlja i umetnicu „koja je i pored svih protivljenja doputovala“ – pesnikinju Draganu Mladenović, pripadnicu generacije „koja na ratne godine ne gleda ni sa nostalgijom ni na bilo koji način apologetski“… „Sreten je jedan od srpskih pisaca koji se kritički suočavaju sa prošlošću svoje zemlje i traže od društva i države da se suoče sa svojom odgovornošću. No, on nema iluzija o delovanju literature. Pre početka donumente, u intervjuu za ove novine on je rekao: ‚Što se tiče današnje Srbije, ne treba očekivati da književnost utiče na politički razvoj. Po tome se srpska književnost ne razlikuje od nemačke.’

Trojanac – nepoverenje je opravdano

NO FLASH Symbolbild Datenschutz

Preostala štampa se uglavnom bavila računarskim trojancem kojim se služila nemačka policija – reč je o programu koji omogućava mnogobrojne ilegalne i protivustavne zahvate u privatnu sferu korisnika računara.

O trojancu Zeksiše cajtung (Drezden) piše: „Biće da je sa državnim trojancem situacija ista kao i sa drugim slučajevima. Prekoračene su nadležnosti. To je otkriveno, a očigledno je bilo i predmet sudskih zasedanja. Predstava da vlasti masovno špijuniraju privatne računare, neprijatna je. Otkrivanje trojanca pokazuje da kontrola onih koji nas nadgledaju – funkcioniše, jer tu su računarski aktivisti, mediji i sudovi. Sada se prati svaki potez istražitelja. Nepoverenje je opravdano.”

Zidvest prese (Ulm) piše da je “Bavarska nanela veliku štetu rafiniranoj upotrebi državnih alatki za čuvanje bezbednosti. Nadgledanje putem interneta ne može da se svede samo na formu koja odgovara pravnim odredbama. Još jednom se potvrđuje da vlast u krivičnom gonjenju i kada joj je to neophodno koristi sve raspoložive alatke, prema načelu: cilj opravdava sredstva. To što se u takvim prilikama zanemaruje pravna država, kao da nije više važno…”

Test za revolucionare u Egiptu

Kada je reč o nasillju u Egiptu, Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) smatra da je ono test za revolucionare: “U dramatičnim februarskim danima egipatske revolucije muslimani i hrišćani su se još zajedno borili protiv omraženog režima predsednika Mubaraka. Verska pripadnost je uglavnom mladim demonstrantima bila nevažna jer su imali zajednički cilj: posle svrgavanja diktatora trebalo je početi sa formiranjem nove države. To vreme jedinstva i poleta, posle najnovijih uličnih bitaka, kao da je prošlo. Ko je izazvao ili šta je izazvalo nasilje, mora da pokaže istraga. Doduše, koptska manjina je u Egiptu često bila izložena diskriminaciji. Fanatici su joj palili crkve ili su ubijali članove te verske zajednice… Prava proba za revolucionare tek predstoji. Narod mora da dokaže da je sposoban za demokratiju…“

Demonstracije Kopta u kairu

Demonstracije Kopta u Kairu

Švebiše cajtung (Lojtkirh) piše da „hrišćanima u Egiptu preti slična sudbina kao njihovoj braći po veri u Iraku: prognoi, ubijanje, proterivanje. To što ni u jednoj islamskoj zemlji nama verske slobode, banalna je činjenica – i kao takva na Zapadu ćutke i prihvaćena. Tako se toleriše permanentni skandal. Samo malobrojni političari – u Nemačkoj treba navesti šefa poslaničkog kluba hrišćanskih unija Folkera Kaudera – jasno i glasno su digli glas protiv te pojave… Ako su progoni hrišćana deo početka novog Egipta, iz takvog početka neće se ispostaviti ništa dobro.“

Augsburger algemajne (Augsburg): „Prelazna vojna uprava u Egiptu očigledno nije neutralno telo koje sprovodi u delo interese ljudi sa trga Tahrir. Naprotiv, tu postoje snage koje rade na stvaranju islamskog Egipta. Udružena sa Muslimanskim bratstvom, najčvršće organizovanom političkom snagom zemlje, ova uprava bi mogla da prevari ljude željne slobode i uzme im plodove revolucije. San o mirnom suživotu islama i hrišćanstva će u tom slučaju ostati samo san.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković