1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Preti li Crnoj Gori dužničko ropstvo?

Visina javnog duga Crne Gore iznosi oko 44 odsto BDP, što, smatraju analitičari, nije dramatično. Vlada međutim za sledeću godinu planira dodatno zaduženje, ali se smatra da ni to neće biti dovoljno.

Umesto zaduživanja analitičari predlažu poboljšanja naplate poreza, carina i akciza

Umesto zaduživanja analitičari predlažu poboljšanja naplate poreza, carina i akciza

Iako je Vlada planirala da se sledeće godine zaduži dodatnih 230 miliona evra, ekonomista Milenko Popović se boji da to neće biti dovoljno. Kako objašnjava, postojeći nivo javne potrošnje neće biti dovoljan da zadovolji sve potrebe. „Jedino što može da sruši ovu projekciju su direktne strane investicije. Međutim, u godinama krize, strane investicije su realne kao što je realno da vam se posreći da nešto dobijete u kockarnici“, kaže Popović. Strane investicije su ove godine manje za oko 40 odsto, a Popović navodi da Crna Gora treba da se okrene industrijskoj proizvodnji, koja je gotovo na izdisaju.

Nacrtom budžeta predviđeno je smanjenje državne potrošnje za svega milion evra, jer su planirani rashodi od 1,252 milijarde evra. Kao takav, budžet nije ni razvojni ni socijalni, kaže predsednik skupštinskog odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanović. On dodaje da je jasno da budžet ne bi bio održiv bez novih zaduženja i upozorava da Crna Gora, nakon što se prošle godine zadužila oko 500 miliona evra, ulazu u opasnu zonu prezaduženosti. „Polako se ulazi i zonu velikog zaduženja jer se za tri godine dug prema inostranstvu utrostučio i postavlja se pitanje da li se i koliko dugo može sa ovakvom ekonomskom politikom“, ocenjuje Damjanović.

Zaduživanja

Crna Gora je krajem septembra prošle godine realizovala prvu emisiju evro-obveznica, kojima je prikupila 200 miliona evra. Rok za izmirenje tog duga je pet godina, a u međuvremenu će se u godišnjim ratama otplaćivati kamata koja će ukupno biti skoro 80 miliona evra. Početkom aprila, Crna Gora se još jednom, zbog servisiranja prethodnih dugovanja i krpljenja budžetskih rupa, zadužila za još 180 miliona evra na međunarodnom tržištu kapitala. Novac je ponovo pozajmljen na pet godina, a kamate će, samo za ovu pozajmicu, koštati više od 65 miliona evra. Nakon toga, Crna Gora se i kod Svetske banke zadužila za oko 60 miliona evra.

Profesor Milenko Popović kaže da sadašnji nivo duga, koji je na nivou od oko 44 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), još uvek nije dramatičan, ali i upozorava da će rasti. „Tim pre jer je realno očekivati da će ova kriza trajati jako dugo - deset, dvadeset godina“, očekuje Popović.

Aleksandar Damjanović navodi da vlada umesto zaduživanju treba da radi na boljoj naplati poreza, izmeni poreske politike i boljoj naplati carina i akciza. „Pitanje je i da li se sa ovakvih rashodima mogu servisirati postojeće obaveze, socijalna davanja i slično. Mislimo da se mora naći prostor za nove prihode, da alternativa zaduživanja vodi u dužničko ropstvo“, ocenjuje Damjanović.

Štrajkovi

Nacrtom budžeta, najveće povećanje rashoda predviđeno je za penzije, socijalna davanja, kamate i zarade budžetskih korisnika, dok su za 25 odsto smanjeni troškovi za subvencije, nabavku opreme, reprezentaciju, putovanja.

Poslednjih godina međunarodne finansijske institucije ukazuju da se mora smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru, ali, i pored raznih najava, vlada još uvek ne pribegava smanjenju državnog aparata. Opozicija i deo nevladinog sektora tvrde da zaposleni u državnoj administraciji i članovi njihovih porodica čine glavno biračko telo vladajuće koalicije.

Očekuje se da naredne godine zarade zaposlenima u javnom upravi i penzije porastu za svega nekoliko procenata. Crnu Goru potresaju štrajkovi zaposlenih u zdravstvu i sudskoj administraciji koji traže povećanje zarada i do 100 odsto. Medicinske sestre i pravnici zaposleni u sudovima imaju zarade oko 300 evra, znatno ispod republičkog proseka.

Vlada ove godine planira i da privatne kompanije pomogne sa 10 miliona evra, za razliku od ove kada ih je pomogla sa 77 miliona evra poreskih obveznika. Najviše novca otišlo je za subvencije Željezari, koja je nakon dve neuspešne privatizacije bankrotirala i Kombinatu aluminijuma, koji je u velikim teškoćama i kome takođe, sudeći prema najavama, preti bankrot.

Autorka: Vesna Rajković, Podgorica
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM