Prethodnica Haga - Rimski statut - slavi 10. rođendan

Potpisivanju statuta prethodile su dve godine mukotrpnih pregovora. Šef nemačke delegacije Gerd Vestdikenberg tada je izjavio: "Iz Rima je sada upućena poruka da zločini o kojima je ovde reč – genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini, agresija – ubuduće neće ostajati nekažnjeni“.

Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut suda bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo moguće suditi i političarima i visokim oficirima ukoliko počine neki od pomenutih zločina. Ili da budu izručeni međunarodnom sudu ukoliko nije moguće da im se sudi u zemlji.

"Najviši sud sveta"

Glavni tužilac Luis Moreno-Okampo je izjavio: "Mi smo obezbeđenje. Mi nismo najviši sud sveta“. Više zemalja donelo je zakone na osnovu kojih domaći sudovi mogu da sude za kršenja ljudskih prava – od ratnih zločina do genocida. Takav zakon je donela i Nemačka i na taj način indirektno sprečila da njeni građani budu izručeni Hagu.

Sve bi to bilo u redu da više značajnih država nije odbilo da prihvati i Rimski statut, i Međunarodni krivični sud. Nije reč samo o Kini, Indiji, Rusiji, nego i o SAD.

Predsednik Džordž Buš je čak povukao potpis prethodnika Bila Klintona, što je jedinstven slučaj u istoriji pravosuđa. Buš je to ovako obrazložio: "Dok SAD nastoje da obezbede mir u celom svetu naše diplomate i vojnici mogli bi biti izvedeni pred ovaj sud. To me veoma zabrinjava. Pokušaćemo da nađemo rešenje u UN. Ali, nećemo ratifikovati statut Međunarodnog krivičnog suda“.

U međuvremenu, utihli su sporovi između Vašingtona koji odbija sud i njegovih zagovornika u Evropi. A u slučaju Darfura SAD su napravile mali iskorak – kada je Savet bezbednosti slučaj prebacio na Hag mogle su da ulože veto. Međutim, samo su se uzdržale prilikom glasanja.