1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Preteča evropske Moderne

Više od deset godina je pripremana izložba umetnosti španskog slikara Fransiska Goje. Izložba koja je upravo otvorena u Staroj nacionalnoj galeriji u Berlinu je i prvo veliko predstavljanje opusa ovog umetnika uopšte na nemačkom govornom prostoru. Osamdeset platana, šezdeset crteža i trideset grafika obuhvata izložba nastala u saradnji sa madridskim muzejom Prado.

Desastre de la guerra - Francisco Goya

Desastre de la guerra - Francisco Goya

«Iozložba Gojinih radova je ovog leta događaj broj jedan na umetničkoj sceni Evrope», rekao je Peter-Klaus Šuster, generalni direktor Državne nacionalne galerije u Berlinu. Očekuje se poseta 190 000 ljubitelja umetnosti, u naredna tri meseca.

Na izložbi su predstavljene sve etape u karijeri vodećeg dvorskog slikara Španije, od početaka, preko begstva u francuski egzil, do poslednjih godina u potpunoj izolaciji. Dakle, spektar ove izložbe je najšira lepeza dela i biografije umetnika. Tematizuje se tu i sukob Goje sa katolicizmom, sa inkvizicijom, pa suočenje slikara sa fracuskom revolucijom, ali je i predstavljen umetnikov odnos prema periodu prosvećenosti.

Svoju slavu je Fransisko Goja, rođen 1746. a umro 1828, stekao slikama šarolikog života španskg naroda, koje su služile kao podloga kraljevskim tapiserijama. U periodu između 1774. i 1790. su nastale slike veselih scena radosti života, kao El Quitasol». Godine 1789. je Goja postao slikar na dvoru španskog kralja u Madridu, i tada su nastali mnogi portreti pšanskog plemtstva, kao «Duquesa de Alba». Ipak, kontakti sa predstavnicima prosvetiteljstva, kritikovani na dvoru i od strane crkve, uneli su u ovog umetnika prve klice sumnje u vrednosti tekuće umetničke produkcije u stilu rokokoa. U vreme francuske revolucije se Goja našao između frontova, a mnogi njegovi pritaljei su bili proganjani od strane kraljevskih snaga. Razboleo se, ogluveo je, i tada se beleži mračno poglavlje umetnikovog života, a taj mrak ljudskog života, užasi reata, i socijalne nepravde su bili i teme Gojinih slika. Izražajna ikonografija je prisutna u njegovim tadašnjim delima, među kojima se posebno ističe «Corral de Locos». Gojina poslednaj faza obuvhata radove demonske tematike, slikanje mora u snu, najmračnijih vizija. Ali tada nastaju i slike vedrijih motiva, skromnije scene iz običnog života.

Francisko Goja važi ne samo za prethodnika Moderne, nego i za preteču realista i impresionista. Peter-Klaus Šuster definiše Gojino slikarstvo i kao neku vrste ambivalencije evropske Moderne, zapravo kao njene najudaljenije okvire.

Pripreme ove izložbe umetnsoti Fransika Goje su počele još 1992, a visina ukupnih troškova iznosi dva miliona evra. Garanciju za troškove je preuzela nemačka vlada. Najviše radova je pozajmio muzej Prado, ali su u ovom poduhvatu prisutni i mnogi privatni kolekcionari. Ova izložba ostaje u Berlinu do 3. oktobra, a onda se seli u Beč.