Preteča evropske Moderne

«Iozložba Gojinih radova je ovog leta događaj broj jedan na umetničkoj sceni Evrope», rekao je Peter-Klaus Šuster, generalni direktor Državne nacionalne galerije u Berlinu. Očekuje se poseta 190 000 ljubitelja umetnosti, u naredna tri meseca.

Na izložbi su predstavljene sve etape u karijeri vodećeg dvorskog slikara Španije, od početaka, preko begstva u francuski egzil, do poslednjih godina u potpunoj izolaciji. Dakle, spektar ove izložbe je najšira lepeza dela i biografije umetnika. Tematizuje se tu i sukob Goje sa katolicizmom, sa inkvizicijom, pa suočenje slikara sa fracuskom revolucijom, ali je i predstavljen umetnikov odnos prema periodu prosvećenosti.

Svoju slavu je Fransisko Goja, rođen 1746. a umro 1828, stekao slikama šarolikog života španskg naroda, koje su služile kao podloga kraljevskim tapiserijama. U periodu između 1774. i 1790. su nastale slike veselih scena radosti života, kao El Quitasol». Godine 1789. je Goja postao slikar na dvoru španskog kralja u Madridu, i tada su nastali mnogi portreti pšanskog plemtstva, kao «Duquesa de Alba». Ipak, kontakti sa predstavnicima prosvetiteljstva, kritikovani na dvoru i od strane crkve, uneli su u ovog umetnika prve klice sumnje u vrednosti tekuće umetničke produkcije u stilu rokokoa. U vreme francuske revolucije se Goja našao između frontova, a mnogi njegovi pritaljei su bili proganjani od strane kraljevskih snaga. Razboleo se, ogluveo je, i tada se beleži mračno poglavlje umetnikovog života, a taj mrak ljudskog života, užasi reata, i socijalne nepravde su bili i teme Gojinih slika. Izražajna ikonografija je prisutna u njegovim tadašnjim delima, među kojima se posebno ističe «Corral de Locos». Gojina poslednaj faza obuvhata radove demonske tematike, slikanje mora u snu, najmračnijih vizija. Ali tada nastaju i slike vedrijih motiva, skromnije scene iz običnog života.

Francisko Goja važi ne samo za prethodnika Moderne, nego i za preteču realista i impresionista. Peter-Klaus Šuster definiše Gojino slikarstvo i kao neku vrste ambivalencije evropske Moderne, zapravo kao njene najudaljenije okvire.

Pripreme ove izložbe umetnsoti Fransika Goje su počele još 1992, a visina ukupnih troškova iznosi dva miliona evra. Garanciju za troškove je preuzela nemačka vlada. Najviše radova je pozajmio muzej Prado, ali su u ovom poduhvatu prisutni i mnogi privatni kolekcionari. Ova izložba ostaje u Berlinu do 3. oktobra, a onda se seli u Beč.