Presudili su mu građani koje je šikanirao

U bizarnim nastupima nazivao je svoje građane, koji su se podigli protiv njega, pacovima. Sada su oni uzvratili i ubili ga. Moamer el Gadafi je mrtav, ubijen prilikom pokušaja bega iz grada Sirta, poslednjeg bastiona svojih pristalica. Grad je prethodno pao u ruke njegovih protivnika. 69-godišnji diktator je najverovatnije ubijen tako što su oni uzeli pravdu u svoje ruke. Očito je umro, kako je jednom prilikom patetično najavio, u poslednjoj borbi za vlast u zemlji.

Podizao svoje šatore po Briselu i Parizu

U Libiji i arapskom svetu Gadafija niko ne oplakuje. Isto je i sa zapadnim zemljama, za koje je Gadafi bio sponzor terorizma, ucenjivač, iznuđivač novca i na kraju vojni protivnik. Raskidom sa svim konvencijama i uz nedostatak osećaja za ljudska prava Gadafi je mogao sebi priuštiti da u velikom stilu po Briselu ili Parizu podiže svoje šatore i u njima prima državnike i visoke političare. Laskali su mu političari iz zemalja EU poput italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Sumnjivim metodama je afričke izbeglice držao podalje od EU. Evropljani i Amerikanci su napustili kurs tzv. politike približavanja Libiji kada je narod ustao protiv Gadafija. I pored toga što je Zapad vojnom podrškom doprineo padu Moamera Gadafija, ne sme se zaboraviti da je EU do tada bežala od odgovornosti. To treba da bude pouka u budućim ophođenjima prema diktatorima.

Smrću Gadafija prevaziđeno je pitanje koje se ranije postavljalo: treba li on da bude izveden pred domaći ili međunarodni sud. Važno pitanje ostaje kako će se nove vlasti odnositi prema teškom političkom nasleđu diktatora. Imidž ekscentrika ne sme prikriti činjenicu da je on bio jedan od najbrutalnijih diktatora u arapskom svetu. Mučenja, prisluškivanja, politička šikaniranja i tiranija bile su tokom decenija Gadafijeve vlasti sasvim normalno stanje. Sve to sada treba da se preradi.

Libija kreće od nule

Stoga je važno da se vodeći ljudi Gadafijevog aparata izvedu pred sud. Pri tome procesi moraju biti fer i korektni i ne sme doći do akata osvete. Ne sme se ponoviti to što se očito desilo Gadafiju, a to je da su ga Libijci na kraju linčovali. Time bi se poslao loš signal u svet.

Gadafijeva smrt i način na koji je završio je potresni simbol da u ovoj pustinjskoj severnoafričkoj zemlji počinje nova era. Politički izazovi su ogromni. Libija nema političku kulturu niti funkcionalne državne institucije. Kreće praktično od nule. Sada se moraju pripremiti demokratski izbori. Pritom se mora održati balans između tradicionalno rivalskih plemena i regiona. Njihov politički dijapazon je širok i kreće se od evropski orijentisanih demokrata do islamističkih snaga. Libija to ne može sama postići. Ali sama mora naći svoj put. Sigurno će biti upućena na međunarodnu pomoć. I ne treba da okleva u prihvatanju te pomoći.

Komentar: Rajner Zolih
Odg. urednik: Nemanja Rujević