Presuda Meningu – primer za druge | Izbor iz štampe | DW | 22.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Presuda Meningu – primer za druge

Nemačka štampa opširno komentariše jučerašnju presudu vojnog suda SAD, kojom je vojnik Bredli Mening osuđen na 35 godina zatvora zbog odavanja vojnih i diplomatskih tajni sajtu Vikiliks.

Noje vestfeliše (Bilefeld): „Druga šansa, koju Amerika daje svima koji pokažu kajanje, u slučaju Bredlija Meninga je postala je farsa. Kazna od 35 godina zatvora govori o neuravnoteženosti sistema. To što je tužilaštvo tražilo, podseća na Robespjerovo zadovoljstvo progona. Pomilovanje? U ovom trenutku to je čista spekulacija. Mening je prekršio zakone? Da, i zbog toga je zaslužio kaznu. Ali zašto je njegov pokušaj da razotkrije nepravdu sakriven? Mening je svetu proširio poglede o hibridima supersile SAD. Namera vojnog suda od samog početka je bila jasna: posle Meninga nikom više ne sme na pamet da padne da ukrade državne tajne. Tu strategiju blagoslovio je i sam Obama. Međutim, zastrašujuća pravda je zakazala. Snouden je samo početak. Među dva miliona saradnika tajnih službi, koji su iznedrili antiterorističku borbu, već danas eksperimentišu neki novi Mening i Snouden. Oni će se boriti protiv diktature tajnih podataka.“

Da nije bilo Meninga o zločinu se do danas ne bi znalo

Irak 2007.

Irak 2007.

Badiše nojeste nahrihten podseća da je Bredli Mening otkrio ratni zločin, šokantan hladnokrvni napad na bagdadske civile. „Dobro raspoloženi američki vojnici koji su upravljali helikopterima u njima nisu videli ništa drugo do najobičnijih meta. Da Mening taj video snimak nije prosledio Vikiliksu 2007. godine, on bi do dana današnjeg bio držan u tajnosti. Više nego opravdano je pitanje, zašto ni jedan od vojnika iz helikoptera ne sedi pred sudijom. Zašto je Mening kažnjen dok su počinioci zločina i dalje anonimni. Da Mening u javnost izneo samo video traku, čitav slučaj bi bio mnogo jasniji, i njegova osuda bila bi skandal. Međutim, on je prosledio internet platformi Džulijana Asanža još 700.000 drugih tajnih dokumenata, među njima četvrt miliona diplomatskih depeša, dokumenata koje on sam nikako nije mogao sam da pročita.“

Da li je Mening naneo štetu interesima SAD?

Badiše nojeste nahrihten: „Mening je prekršio američke pravo, tu nema sumnje. Tokom suđenja se pokazalo da on ne spada u figure smelih heroja, prekompleksna je njegova lična priča. Sigurno je to, da je vlada Baraka Obame nastojala da od Meniniga stvori primer za druge. Radi se o zastrašivanju o pokazivanju strogoće, posebno imajući u vidu Edvarda Snoudena, kojeg bi Bela kuća jednoga dana rado videla pred sudom. Radi se i o imidžu predsednika, koji pred republikancima ne sme da pokaže slabost kada se radi o nacionalnoj sigurnosti. Zatvorska kazna od 60 godina za Meninga, koju je zahtevala vojska je apsurdna. Trideset pet godina, na koliko je osuđen takođe je mnogo, s obzirom da niko nije dokazao da je Mening naneo štetu interesima Sjedinjenih Američkih Država.“

Presuda zatire moralna načela

List Noje osnabriker cajtung piše da je vojnik Bredli Mening osuđen na 35 godina zatvora zato što je obelodanio postupke svojih kolega iz iračkog rata. „To je hladnokrvna presuda, bez obzira što je postojala mogućnost i dobijanje najviše kazne od 136 godina. Ova sudska presuda je udarac na slobodu informacija i štampe u Americi i šire. To nije dostojno najstarije demokratije. Mening nije morao biti proglašen za heroja. To on nije. Sudski proces je pokazao i da se mladi čovek pokajao. Niko nije primoran da iz poslušnosti prikrije zločin – pa ni u vojsci. Presuda zatire to moralno načelo. Pokazalo se kako moralni standardi u borbi protiv terorizma lako nestaju.

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM