1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Presadjivanje lica

Podnet je prvi zahtev za presadjivanje lica – sa tom vrstom operacija povezane su ne samo medicinske teškoće, nego i neke etičke dileme

Lekarski tim sa Univerziteta Luisvil u američkoj saveznoj državi Kentaki zatražio je od univerzitetskog Etičkog komiteta dozvolu za prvu transplantaciju lica u svetu sa leša na živu osobu.Procedura se satoji u skidanju celog lica sa krvnim sudovima sa mrtvog tela i njegovog prenošenja na primaoca.

Ukoliko transplantacija bude odobrena, to će biti nova nada za osobe sa opekotinama na licu, obolele od raka usta, ranjene u lice i sve ostale čije je lice iz nekog razloga izobličeno.Medjutim, mnogi postavljaju pitanje etičnosti te vrste transplantacije.

Za razliku od transplantacije srca, bubrega ili pluća reč je o novoj proceduri tako da nisu poznati svi rizici operacije.Šta, na primer, ako lekovi protiv odbacivanja ne deluju i organizam ne prihvata novo lice? Da li će pacijent umreti u tom slučaju? Kakve će biti posledice dugotrajnog uzimanja lekova protiv odbacivanja koje će primalac morati da uzima do kraja života?

Glavna razlika izmedju transplantacije lica i drugih organa jeste da lice, ma koliko bilo izobličeno, ne ugrožava život.Za osobu koja boluje od srca ili pluća u nekim slučajevima transplantacija predstavlja jedinu mogućnost da preživi.Za nekog sa izobličenim licem transplantacija poboljšava kvalitet života, ali ga ne spasava.

Medjutim, za mnoge ljude kvalitet života podjednako je važan kao i njegova dužina, ako nije i važniji.Mnogi ljudi sa izobličenim licem toliko se stide da žive kao pustinjaci, medju pacijentima obolelim od raka koji dovodi do deformacija vrata i lica veliki je broj slučajeva depresije i samoubistava.

Sama činjenica da se transplantacijom lica ne spasava život ne čini takvu operaciju neprihvatljivom sa etičkog stanovišta. Medjutim pacijent mora biti dovoljno obavešten i kompetentan da je prihvati.

Druga značajna razlika izmedju transplantacije nekog organa i lica jeste vidljivost presadjenog dela.Osnovni razlog medjusobnog prepoznavanja jeste gledanje u lice preko koga prenosimo i dobar deo osećanja i stavova.Dakle, da li promena lica znači i promenu identiteta?

Naš identitet – ”ko smo” – u osnovi je vezan za našu ličnost. Možemo izgubiti nogu, a i dalje biti ista ličnost.Ljudi kojima je odstranjena polovina mozga ostaju ličnost koja su bili pre operacije. Stoga, ono što je ključno za naš identitet nisu delovi našeg tela, nego naša ličnost.Promeniti nečije lice ne znači promeniti njegov ili njen identitet, mada je lice osnova identifikacije.Nema razloga da, s vremenom, novo lice zameni staro kao osnovna crta identifikacije.

Ima mišljenja da će trauma posle presadjivanja biti tako velika da će ono doneti više zla, nego dobra.Ali, uvek je dobro – pre nego što se osudi praksa – razmotriti alternative.U ovom slučaju da li je trauma od presadjivanja veća od života sa krajnje izobličenim licem? Pacijent je pre svih pozvan da to proceni.

Imajući u vidu sve neizvesnosti u vezi sa sa operacijom, sve rizike i psihološke probleme potencijalnog pacijenta lekari će morati da ulože veliki napor kako bi bili sigurni da pacijent zaista želi operaciju.U tom smislu, presadjivanje lica ne razlikuje se od drugih medicinskih zahvata visokog rizika.