Preparat koji može da obuzda ešerihiju

Krajem maja, medicinski fakultet u Hanoveru je počeo da primenjuje novi preparat, koji, doduše, još nema zvanično odobrenje za upotrebu. „Najpre moram jasno da kažem da ovde ne govorimo ni o kakvom čudesnom leku, već o drugoj mogućnosti terapije oboljenja. Reč je o terapiji do koje smo stigli zahvaljujući drugim studijama, koje smo sa istim antitelima sproveli na drugim oboljenjima – doduš , na veoma malom broju pacijenata“, kaže profesor Herman Haler, direktor klinike za bolesti bubrega i visokog krvnog pritiska.

Većina pacijenata se već posle samo jednog dana oseća primetno bolje. To je dobra vest. Novi preparat na bazi antitela već je primenjen i u Hamburgu, Kilu i na drugim klinikama. Bolnice su se dogovorile da se bolesnicima najpre tri dana menja krvna plazma („ispire krv“) – čime se iz tela uklanjaju otrovi. Ukoliko stanje pacijenta i posle toga ostane kritično, paralelno sa ispiranjem krvi infuzijom se unosi i novi medikament.

„Ovaj medikament nije antibiotik. On nema ništa zajedničko sa EHEC-bakterijom, baš kao ni sa šiga-toksinima. On pokušava da zaustavi lančanu reakciju upale koju podstiče šiga-toksin“, kaže dr Jan Kilštajn sa Medicinskog fakulteta u Hanoveru.

Preparat ciljano slabi imuni sistem

Novi preparat blokira imuni sistema pacijenta, tako da ćelije zidova krvotoka ili bubrega više ne mogu da budu napadnute. Na taj način bi trebalo sprečiti upalne procese u krvnim sudovima. To, međutim, znači da i EHEC-bakterije i otrovi koje proizvodi izazivač infekcije ostaju pošteđeni. Utoliko se ne radi o terapiji koja deluje na uzrocima oboljenja, ali, preparat očigledno može da zaštiti bubrege i krvne sudove. Jer, kod onih na kojima je primenjen, parametri upale su se bitno smanjili.

„Sigurni smo da jedno davanje antitela nije dovoljno. Odluka o tome koliko dugo treba da traje terapija, vrlo je teška, i trenutno o njoj diskutujemo sa ostalim kolegama. To znači, počeli smo sa terapijom, ali ne znamo stopostotno koliko ona treba da traje“, kaže Kilštajn.

Pošto terapija dovodi do veštačkog slabljenja imunog sistema, pacijentima prete različite infekcije poput upale moždane opne. Zbog toga oni moraju da budu paralelno vakcinisani protiv meningokoka, a uz to se daju i antibiotici. Profesor Lars Pape, načelnik pedijatrijske klinike za oboljenja bubrega u Hanoveru, lečio je novim preparatom dvoje dece.

„Kod dece obolelog od srca, funkcija srca se poboljšala, ali je još uvek loša, a pacijentkinja koja je imala težak napad grčeva i morala da bude reanimirana veštačkim disanjem, u međuvremenu se probudila i sa njom može da se razgovara.“

Čekaju se rezultati terapija

Ako se stanje ne poboljša u roku od nedelju dana, plan terapije predviđa dalje infuzije jednom nedeljno. I profesor Rolf Štal sa univerzitetske klinike u Ependorfu ima dobro iskustvo sa terapijom antitelima. Iako kaže da ćemo tek za nekoliko nedelja znati koliko će uspešna biti ta terapija.

„Ne mogu još ništa da kažem o rezultatima. Tu imamo posla sa sistemskim problemom. Sa sistemom obnavljanja krvi, centralnim nervnim sistemom, bubrezima, delom i sa drugim organima. Mislim da još nije moguće donositi procene dejstva novog preparata.“

Univerzitetska klinika u Ependorfu tesno sarađuje sa Medicinskim fakultetom u Hanoveru. Svakog dana održavaju telefonske i video-konferencije, u kojima učestvuju i stručnjaci Nemačkog društva sa nefrologiju (bolesti bubrega i mokraćnog sistema). Mnogo se toga desilo proteklih dana, kaže profesor Helge Karh, direktor Instituta za higijenu pri Univerzitetu u Minsteru. On je tvorac testa za brzo otkrivanje izazivača bolesti.

„Za mene je ovo pravi uspeh. Posebno ako imamo u vidu da smo tek pre nedelju dana dobili probne uzorke – i za samo nedelju dana nam je uspelo da identifikujemo izazivača, da ga vrlo tačno opišemo i da smislimo postupak testiranja. Što se nas tiče, to je optimalan razvoj događaja.“

Opasni klon bakterije

Za samo nekoliko sati, stručnjaci mogu da ustanove da li je pacijent nosilac opasne varijante kolibakterije. On je predstavio rezultate genske analize bakterije HUSEC041 – od koje potiče opasni EHEC. Ustanovili su da je u pitanju takozvani hibridni klon koji u sebi objedinjuje osobine različitih izazivača. Po svemu sudeći, dve vrste bakterija su međusobno razmenile delove svoje neskladne supstance, što hibridni klon čini opasnim. Zbog toga je štetno dejstvo mnogo jače, a bakterija je istovremeno otpornija na antibiotik. I u Hamburgu je sprovedena genska analiza, u čemu su tamošnjoj univerzitetskoj klinici pomogli i kineski istraživači.

„Ustanovili smo da se zaista radi o novoj, još nikad neopisanoj, varijanti ovog izazivača, i to će nam omogućiti razne dalje zaključke“, kaže Holger Rode.

Nova saznanja ne pomažu direktno i neposredno pacijentima. Ali, naučnici sada poznaju nasledni kod svog protivnika, i mogu da traže nove napadne tačke, pa tako, na primer, i proizvedu lekove koji bolje nego do sada mogu da se bore protiv izazivača bolesti.

Autori: Mihael Engel / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević