Preobražaj bivših radikala? | Politika | DW | 11.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Preobražaj bivših radikala?

Izjava Tomislava Nikolića da 28. juna ne ide u Sarajevo neće imati posledica na odnose Srbije i BiH, smatraju analitičari. Neki misle da je to jedan od pokazatelja da se lideri SNS-a nisu promenili od ratnih godina.

Izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da neće ići Sarajevo na obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata zato što će svečanost biti održana u zgradi „na kojoj piše da su na tom mestu agresori i četnici, srpski zločinci ubijali“, nije mnogo iznenadila istoričarku Branku Prpu. Za nju je to samo jedan od pokazatelja da je navodni preobražaj čelnika Srpske napredne stranke – iluzija i politička spekulacija.

„Mislim da je sve sto se u Srbiji dešava na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu svojevrsna klackalica vođa Srpske napredne stranke, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Tako se na toj klackalici i sinhronizuju. Bilo je iluzorno verovati da su ljudi koji su tako duboko bili involvirani u sve tokom ratova devedesetih godina 20. veka, postali osvešćeni pokajnici. Bila je to velika iluzija i politička spekulacija. Mislim da se više sa strane spekulisalo o tome da su oni izvršili taj neverovatni preobražaj i metamorfozu, ali je na kraju ipak ispalo da je to kafkijanska metamorfoza i da od nje nema ništa.“

Nikolićeva reakcija suprotna ranijim izjavama

Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić ističe da je skup u Sarajevu podsećanje i simbol pijeteta prema generacijama mladih Evropljana koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. „Sa tim pijetetom koji treba izraziti generacijama Evropljana kojih više nema, ne treba mešati devedesete godine. Reakcija predsednika Nikolića suprotna je onome što on inače govori, a to je da je važno da Srbija bude u miru i da više ne ratuje“.

Vucic in Sarajewo 13.05.2014

Aleksandar Vučić sa liderima BiH prilikom posete Sarajevu 15.5.2014.

Ona ocenjuje da Nikolićeva odluka da ne ide u Sarajevo pod znak pitanja stavlja iskrenost njegove izjave od pre godinu dana da je spreman da se izvini za žrtve srebreničkog i drugih zločina. „On je rekao da je spreman da klekne da bi se izvinio za sve strahote koje su se desile devedesetih godina. Dakle, sada se može tumačiti da nije bio spreman na to i da je to bila samo jedna stilska figura. To govori da ono što priča zapravo ne odražava ono što on stvarno misli.“

Mlada Bosna – jugoslovenska revolucionarna organizacija

Nikolić je u intervjuu RTS-u rekao da u Sarajevo 28. juna neće ići ni član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Za analitičara Dejana Vuka Stankovića neka vrsta zajedničkog nastupa političara iz Srbije i Republike Srpske jeste nešto što je logično.

„Nemoguće je gumicom izbrisati ono što je neko zajedničko kolektivno sećanje Srba sa ove i one strane Drine. Zbog evropskih integracija nerealno je očekivati da će Srbi promeniti svoje gledište o Gavrilu Principu, o herojskoj borbi u Prvom svetskom ratu i o istorijskom uspehu koji je postignut posle njega“.

Branka Prpa, međutim, podseća da je Mlada Bosna bila jugoslovenska revolucionarna organizacija, te da je svaki pokušaj da se obeležavanje Prvog svetskog rata poveže isključivo sa Srbijom, u neskladu sa istorijskim činjenicama.

PT Erster Weltkrieg - Attentat auf Franz Ferdinand

Pretvaranje priče o Mladoj Bosni u isključivo srpsku priču, a drugih bivših jugoslovenskih zemalja u nešto što sa tim nema veze, ne odgovara istorijskoj istini, podseća istoričarka Branka Prpa

„Ima tu jedan problem koji nije samo naš, dakle nismo samo mi tvorci te vrste zablude. Ta zabluda je i međunarodna kategorija, a to je da je Gavrilo Princip srpski nacionalista. Nikad se pripadnici Mlade Bosne nisu tako izjašnjavali. Oni su se uvek, i na samom suđenju, izjašnjavali kao Srbo-Hrvati. To je jugoslovenska revolucionarna organizacija i pripada jugoslovenskoj revolucionarnoj omladini.“

Ona objašnjava da Mlada Bosna u sebi „inkarnira jedinstvenu ideju Južnih Slovena“, a to je da Austro-Ugarsku monarhiju treba rušiti revolucionarnim putem. „Prema tome, pretvaranje toga u isključivo srpsku priču, a drugih bivših jugoslovenskih zemalja u nešto što sa tim nema veze, ne odgovara istorijskoj istini. Kod nas je, međutim, istorija polje neprekidne politizacije i iz nje se uvek čupa ono što nekome trenutno odgovara i time se manipuliše.“

Poštovanje integriteta BiH – konstanta srpske politike

Analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da u skladu sa Ustavom spoljnu politiku Srbije određuju Aleksandar Vučič kao premijer i Ivica Dačić kao ministar spoljnih poslova, i naglašava da je u srpskoj politici „konstanta“ poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH.

„Nikolićevo iskakanje možda provocira Sarajevo i navodi mnoge da razmišljaju o stanju stvari u srpskoj političkoj eliti, ali čini mi se da ona nema neke realne političke učinke.“

Stanković dodaje da Vučić sa svoje strane „prilično dobro komunicira sa političkom elitom BiH“ i podseća da je njegova poseta Sarajevu bila prva spoljnopolitička aktivnost od kada je postao premijer Srbije.

Mada ističe da je Nikolićeva izjava da je spreman da se izvini za zločin u Srebrenici „politička i moralna transformacija koja je pozitivno uticala na političke procese u zemlji, i u regionu“, Stanković ocenjuje da se predsednik Srbije i dalje obraća konzervativnom delu birača.

„Nikolić je, uprkos promenama koje su se desile u Srpskoj naprednoj stranci, ostao predsednik koji se obraća konzervativnom delu biračkog tela, dok je Vučić neko ko je spreman da prihvati evropsku politiku.“

U beogradskim medijima Nikolićevoj izjavi u utorak (10.6.) nije bilo posvećeno mnogo pažnje, a iz vlade Srbije saopšteno je da će u petak (13.6.) premijer Vučić i ministar kulture Ivan Tasovac razgovarati sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i režiserom Emirom Kusturicom o obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.