Tako se to radi: pustiš se da se nešto ne dogodi i tako uništiš sve što bi zaista bilo važno. Izraelski premijer i ministar spoljnih poslova Benjamin Netanjahu je, sa svojom predstavom otkazivanja susreta s nemačkim šefom diplomatije Zigmarom Gabrijelom sprečio da se razgovara o pravim sadržajima.
Verovatno nije hteo da razgovara o onome što je Gabrijelu ležalo na srcu kada je došao u Izrael: o rešenju u obliku dve države, o izraelskoj politici naseljavanja ili o novim tamošnjim zakonima o nevladinim organizacijama koji podsećaju na Rusiju ili Tursku. Netanjahu bi valjda radije da razgovara o izraelskom smrtnom neprijatelju – Iranu, a sukobe u sopstvenom regiji radije bi da gurne u senku rata u Siriji i svetske borbe protiv terorizma.
Promašena tema
Upravo tu leži opasnost: ako se ništa ne promeni u tom iskonskom sukobu na Bliskom istoku, onda raste opasnost od radikalizacije čitavih generacija mladih Palestinaca u Pojasu Gaze, baš kao i u Zapadnom Jordanu. A ta radikalizacija onda neće da nosi ime organizacije Hamas – već IS.
Zaista je u zajedničkom interesu i Izraela i različitih frakcija Palestinaca da se to spreči. A ako se utvrdi zajednički interes, onda je već učinjen prvi korak prema stvarnim pregovorima. Tu Nemačka, odnosno Evropa, mogu da budu jedan od učesnika. Doduše, Izrael nikad neće svoju bezbednost da poveri nijednoj drugoj zemlji osim Sjedinjenim Američkim Državama, ali svi učesnici spremni su da prihvate evropsku pomoć u ekonomskoj obnovi palestinskih područja.
Predlog tema za sledeći put
Takva saradnja isto tako neće propasti zbog odbijanja razgovora, baš kao što tako neće da propadnu ni nemačko-izraelski odnosi. Time neće biti uzdrmana posebna povezanost, dužnost i odgovornost Nemačke prema Izraelu.
Tog 25. aprila, dva ministra spoljnih poslova nisu razgovarala. Jedan od razloga je i to što je nemačka vlada otkazala zajedničke (redovne) nemačko-izraelske konsultacije. Netanjahuovo odbijanje susreta se dakle može čitati kao jasni odgovor. To je pogrešno, jer ministri spoljnih poslova moraju da razgovaraju i u najtežim okolnostima.
Najneugodnije u svemu tome jeste to što Netanjahu u samom Izraelu dobija aplauze kada pokušava da spreči razgovore s neugodnim nevladinim organizacijama. To više liči na Rusiju ili Tursku, a ne na jedinu demokratiju u regionu – što Izrael još uvek jeste. I o tome bi trebalo da razgovaraju ministri spoljnih poslova. I to kada se, a ne ako se, sledeći puta sastanu.