1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Premijera filma "Napola"

U nemacke bisoskope je stigao vec treci film koji se bavi nacistickim razdobljem. Posle filma „Der Untergang“ (Propast) -filmskog pokusaja da se objasni funkcionisanje mehanizma vlasti nacistickog rezima, zatim filma „Deveti dan“ koji se moze podvesti pod klasicno antifasisticko ostvarenje, sada je pred nemackim gledaocima film „Napola – elita za vodju“, koji zadire u do sada neobradjenu temu nacionalpoliticke vaspitne ustanove - skraceno Napola - elitnih skola u kojima je za vreme Treceg rajha edukovano buduce vodjstvo.

Kadar iz filma Napola

Kadar iz filma "Napola"

Mladi reziser Denis Ganzel kaze da je zeleo da napravi film o zavedenoj mladoj generaciji tog vremena. Radnja filma je izmisljena ali su se neke epizode zaista odigrale, kaze reziser ciji je deda, kome je film i posvecen, bio na jednoj elitnoj skoli za vreme nacizma. Radnja filma prica pricu o prijateljstvu izmedju Napola-ucenika Fridriha Vajmara i Alberta Stajna, ali je ujedno i prica o borbi za covecnost i civilnoj hrabrosti. Film pokusava da gledaocima na emotivnoj ravni objasni jacinu zavedenosti nacistickog "jugend kulta" i to iz ugla zavedenih. Reziser Ganzel kaze:

" Bilo nam je vazno da napravimo film koji ovaj period osvetljava sa unutrasnje strane, bez, uvek prisutne, distance kada se radi o tim vremenima. U mnogim filmovima koji se bave temom nacizma uvek je prisutna ta distanca i odmah se zna ko je los i jasno, covek mora da bude protiv njih. Medjutim nije to sve bas tako jednostavno. Ja verujem da onaj ko zeli da zavede, taj i zavodi. Na taj nacin je taj sistem funkcionisao i to se jednom mora pokazati i emocionalno obojiti za neku mladju generaciju. U protivnom se covek nadje pred gomilom knjiga i pita se kako je to moguce." kaze Denis Ganzel reziser ovog filma.

Radnja filma govori o mladicu, bokseru, ciji otac, dokazani antifasista ostrim autoritetom i kaznama pokusava da politicki odgoji svog sina. Posle jednog izgubljenog meca, mladi ucitelj nudi decku da dodje na njegovu Napoli skolu gde ce imati mogucnost da postane odlican bokser. Za decaka je to znacilo ne samo mogucnost da se odupre autoritarnom ocu vec i svojevrsno penjanje na drustvenoj lestvici. U pocetku reziser pusta glavnog junaka da naivno prima sve ponudjeno i prepusta se volji mase. Nacisticki simboli su dati u svetlim i socnim bojama. Naravno da je bilo potrebno dosta hrabrosti da se u nemackom filmu, koji je sa temom nacizma bio oduvek preoprezan i politicki korektan napravi ovakav film koji izaziva ambivalentno uzbudjenje.

Glavni glumac Maks Rimelt kaze:

"Neverovatno je sta grupna dinamika moze da uradi. Moze covek da kaze sta hoce, da nikad to nije uradio.... kada stoji u masi koja radi isto .....to sam covek ne bi uradio. Taj grupni osecaj je vrlo opasan"

Kada reziser kroz glavni lik gledaocima nudi identifikaciju koja prebrzo moze da se oznaci kao "dobri Nemac" to nije slabost filma. Suvise su precizno i realisticki prikazane scene smrti. Denis Ganzel sa pravom igra na emocionalnu kartu i demaskira rafinirano, organizovano zavodjenje jedne generacije.

Film "Napola" je izavao veliku paznju i van Nemacke i vec je ovencan nagradama.