1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Premijer Turske naljutio Nemce?

Uoči posete kancelarke Merkel (početak iduće sedmice) Turskoj, premijer Tajip Erdogan ponovo je zatražio punopravno članstvo Turske u EU i ponovio raniji zahtev da u Nemačkoj budu otvorene turske gimnazije...

default

Predsednik Vlade Turske Redžep Tajip Erdogan

Stranke Unije su za specijalne veze sa Turskom, a sadašnja vlada odlučno se protivi gimnazijama sa nastavom na turskom. Erdogan je u intervjuu za nedeljnik Cajt rekao:

„Mi već pregovaramo i to o punopravnom članstvu. Za nas nema alternative .“

Kancelarka se prošle nedelje ponovo založila za „privilegovano partnerstvo Turske sa EU. To bi podrazumevalo tešnje veze, ali ne i punopravno članstvo. Erdogan je takav pristup kritikovao kao nekorektan prema njegovoj zemlji. U intervjuu „Cajtu“ turski premijer je rekao:

„U evropskim ugovorima ne pominje se nikakvo privilegovano partnerstvo. Turska bi napravila veliku grešku ako bi pristala na tako nešto. Ni većina ostalih članica EU ne prihvata taj predlog .“

Berlin, Migranten

Turci u Berlinu

Što se turskih gimnazija tiče, Erdogan je u intervjuu rekao:

„U Turskoj imamo nemačke gimnazije – zašto u Nemačkoj ne bi bilo turskih?

Zahtev je obrazložio jezičkim problemima mnogih među dva miliona sedamsto hiljada ljudi turskog porekla u Nemačkoj.

„Kada je o tome reč Nemačka još nije shvatila duh vremena. Čovek prvo mora da vlada sopstvenim jezikom, dakle turskim, a to često nije slučaj . Prema mom mišljenju to nije luksuz, nego doprinos integraciji.“

Poverenica za integraciju savezne vlade Marija Bemer odmah je izjavila listu Berliner cajtung:

„Velika je prednost govoriti dva jezika, ali jasno je da se mora dobro vladati jezikom zemlje u kojoj se živi. Samo ko zna nemački, ima izgleda za napredovanje u društvu.“

A generalni sekretar CSU Aleksandar Dobrint optužio je u Špigel onlajnu Erdogana da želi da instrumentalizuje za sopstvene političke ciljeve Turke koji žive u Nemačkoj:

„Takve izjave uoči posete kancelarke Angele Merkel (Turskoj) su uvredljive.“

Angela Merkel und Giorgos A. Papandreou

Angela Merkel i Jorgos Papandreu

Kako pomoći Grčkoj?

Povodom rasprave o pomoći Grčkoj i ugroženosti evra list Zidojče cajtung piše:

„Dugoročno moralo bi biti moguće da bankrotira neka članica evrozone, a da to ne škodi evru, kao što se ni na dolaru ne primećuje da je Kalifornija već osam meseci praktično bankrot. Srednjoročno, nemačka politika morala bi da ima tri težišta: vreme, privredni rast i solidarnost.

Prvo, faktor vreme. Uprkos svom gnevu na Atinu, ne bi se smelo zaboraviti da je širom sveta zbog finansijske krize došlo do eksplozije državnih dugova. Njihovo smanjivanje ne sme biti prebrzo, jer u tom slučaju preti nova recesija. U Grčkoj je situacija nešto drugačija, jer je zemlja suočena i sa krizom poverenja, ali se ipak ne sme preterati ni sa pritiskom na Atinu. Nije toliko važna konsolidacija budžeta u idućoj godini, koliko srednjoročna strategija konsolidacije državnih finansija.

Izlaz iz krize u Evropskoj uniji zove se: privredni rast. Tu su najveće nemačke manjkavosti. Nemoguće je povećanjem zarada podstaći privredni rast, ali je to moguće privatnim investicijama. To trenutno nije preterano popularno, jer je povezano sa nizom reformi koje se smatraju 'neoliberalnim': fleksibilno tržište rada, manje birokratije, ograničenje socijalnih izdataka. Crveno-zelena vlada je počela reforme, ali ni izdaleka nisu završene. Partneri sa razlogom mogu od najjače privrede u Evropskoj uniji da zahtevaju da u punoj meri koristi potencijale kojima raspolaže.

Najzad, solidarnost. Tu postoji teško rešiv sukob. Zemlji koja je u tako dubokoj krizi kao što je to Grčka potrebna je podrška. To je u interesu i ostalih članica EU. Kriza poverenja u evro mogla bi postati aktuelna već prilikom sledeće emisije grčkih državnih obveznica. Paktom stabilnosti nije dozvoljena direktna pomoć i nemačka vlada bi verovatno bila tužena Ustavnom sudu ako se ogluši o te propise. Zato EU neće preostati ništa drugo nego da Grčku uputi na MMF. To je slabost Unije, ali i cena što monetarna unija još ni izdaleka nije perfektna.

U elementarnom je interesu Nemačke da radi na usavršavanju te unije. Iz ekonomske snage proističe politička odgovornost koju niko ne može da preuzme od Nemačke“, piše list „Zidojče cajtung“.

O istoj temi list Tagesšpigel piše:

Symbolbild Rettung Griechenland Rettungsring Flash-Galerie

Beschreibung: Symbolbild, Rettung, Griechenland, Rettungsring Grafik: Claudia Dehn

„Nije ništa novo da Nemačka energično brani svoje interese, u ovom slučaju stabilnost evra. Međutim, novo je neraspoloženje u Berlinu da se traže evropska rešenja. Evropski monetarni fond, koji predlaže ministar finansija Volfgang Šojble, samo je daleki cilj. Ali i kratkoročno u Evropi je koordinacija potrebnija nego ikada – i u pristupu Nemačkoj kao šampionu izvoza, i u politici zaštite klime posle neuspeha konferencije u Kopenhagenu, i u definisanju zajedničke spoljne politike, a rado bismo znali nešto više i o idejama Angele Merkel za izlazak iz grčke krize“, piše „Tagesšpigel“.

Sve manje para u gradskim kasama

O finansijskim mukama nemačkih komuna list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Vreme poštede bliži se kraju. Vrlo brzo i poslednji građanin primetiće u kakvim nevoljama je njegov grad – primetiće to po skraćenom radnom vremenu javnih službi ili većim komunalnim porezima. Nedostajaće mu gradska biblioteka ili će nemoćno stajati ispred zatvorenog gradskog bazena. Deca koja žele da nauče da plivaju u Milhajmu moraće ubuduće da sačekaju dve godine da dođu na red, u Herneu su zatvorene dve osmogodišnje i četiri osnovne škole“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 25.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MbqS
  • Datum 25.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MbqS