Premijer smenio ministre pa otišao u Brazil

Formalno, smena je protekla brzo. Premijer Zoran Milanović je stao pred novinare i to što dvojicu „premoernih“ ministara šalje u Sabor predstavio gotovo ga milosrdni čin. Oni bi tamo, valjda, trebalo da se odmore. Potom je održana i redovna sednica vlade, dan ranije nego što je to uobičajeno. Razlog je jednostavan – Milanović putuje na Svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazil, uprkos činjenici da građani u tome vide sve samo ne solidarisanje sa njima u vreme neviđene ekonomske krize. „Oni koji vide vest u tome da će to platiti poreski obveznici – a ko bi drugi? Nekakva tajna organizacija? To je deo mog posla – da idem tamo i držim palčeve za Hrvatsku“, poručio je strastveni ljubitelj fudbala Milanović.

Čini se da smenjeni šefovi najskupljih ministarstava neće nedostajati bazi. Bivši ministar zdravlja Rajko Ostojić nije uspeo da smanji čekanja na medicinske zahvate, a zaratio je i sa lekarima koji su nekoliko puta tražili njegovu smenu. Paradoksalno, na dan kada mu je uručena ostavka, vlada je prihvatila njegov plan reforme zdravstvenog sistema. Ostojić se nije složio sa Milanovićevom ocenom da je umoran. „Pucam od snage i zdravlja“, izjavio je novinarima.

Ostale liste čekanja i „neisušena močvara“

Ni drugi smenjeni ministar Željko Jovanović nije uživao preterani ugled među učiteljima, nastavnicima i naučnicima. Baš kao što Ostojić iza sebe ostavlja zastrašujuće duge liste čekanja u bolnicama, Jovanović tako nije uspeo da „isuši fudbalsku močvaru i kaljugu“ – kako je to najavio na početku mandata objavljujući rat sivoj zoni poslovanja Nogometnog saveza Hrvatske. „Odlazim zbog negativne percepcije javnosti“, objavio je kapitulaciju taj nevoljeni ministar.

Njihovi naslednici, sigurno je, neće se zaletati sa velikim obećanjima. Brigu o zdravstvenom sistemu preuzima Siniša Varga, bivši direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZZO) koji se sa svojim prethodnikom sukobio oko skidanja Zavoda ga državnog budžeta. Prati ga glas Milanovićevog poverenika i čoveka koji želi da izdvoji dijagnostiku iz javnog i prebaci je u privatni sektor. Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta pak preuzima Vedran Mornar, bivši dekan Fakulteta elektrotehnike i računarstva koji se javnosti nije predstavio nekim raskošnim naučnim opusom, ali se smatra da je dobar organizator i čovekom koji želi da unapredi obrazovanje hrvatskih učenika.

Jovanović je smokvin list na Ostojićevoj smeni?

Politički komentator portala „24 sata“ Boris Rašeta podseća da je premijer Zoran Milanović dve godine uveravao javnost da vladi nije potrebna nikakva rekonstrukcija i da sve ide u najboljem redu i prema planu. „Onda je jednom između neuspešne sednice Glavnog odbora njegovih socijaldemokrata (SDP), na kojoj je doživio neku vrstu političke havarije, i neplaniranog odlaska u Brazil, obavio neočekivanu rekonstrukciju kabineta.“ U razgovoru za Dojče vele Rašeta navodi da je tako uklonjen od najvećih oponenata premijera, Rajko Ostojić, što smatra glavnim motivom. „Pri tome se, da bi zamaskirao tragove, rešio i svog omiljenog saveznika unutar stranke – nepopularnog Jovanovića, čime se rešio i balasta unutar javnog mišljenja.“ Reč je, smatra naš sagovornik, o manevru bez programske, strateške ili političke težine koji premijeru treba da omogući da ostane na vlasti do kraja mandata, još godinu i po dana. „Milanović je pre dva dana izjavio da je država skupa i da će takva i ostati. Time je zapravo priznao da ne namerava da započinje reforme i nakon ovoga možemo očekivati nastavak dosadašnje politike sa dva nova lica“, priča Ostojić, dobar poznavalac prilika na hrvatskoj političkoj sceni.

Slične su reakcije stigle i iz opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) čiji je nekadašnji ministar finansija iz garniture Ive Sanadera, Ivan Šuker, Jovanovića nazvao smokvinim listom koji je poslužio za revanšizam. „Ta ministarstva troše oko 35 milijardi budžeta. Ako je neko mislio da napravi nekakav zaokret, to je trebalo da uradi pre usvajanja budžeta. S obzirom na to da je prošlo pola godine, dva nova ministra nemaju šanse da urade bilo šta do kraja godine“, izjavio je Šuker.

Perspektivna zemlja tone u propast

I dok sindikati likuju zbog odlaska dvojice ministara, građani promene samo na nivou nove epizode sukoba unutar vladajuće stranke. Uostalom, do sada ju je napustilo čak osam ministara. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je celu Hrvatsku zahvatila fudbalska euforija pa je fokus sa političke, premešten na brazilsku arenu. Od fudbalera građani imaju bar nekakva očekivanja, dok od političara ne očekuju baš ništa dobro.

Rašeta skoro pa opipljivo gađenje naroda spram politike objašnjava činjenicom da „lavovski deo“ hrvatske javnosti na političare i vladu gleda kao na odnarođenu kastu koja ne živi od svog rada, već parazitira. „Pri tom vode načelno perspektivnu zemlju u propast. Za dve godine vlada nije povukla ni jedan potez da od neuspešne i trome ekonomije, od ogromnog državnog aparata, napravi dinamičan mehanizam koji može da odgovori potrebama vremena. Građani na vladu gledaju kao na velikog, kolektivnog parazita“, kaže Rašeta i pri tom ne štedi ni prethodne vlade za koje kaže da su radile isto. „U dužem vremenskom periodu, pa čak i u socijalizmu, vidljivo je da se svi premijeri-reformatori, kao što su to bili Milka Planinc, Ante Marković, Ivica Račan, danas Zoran Milanović, suočavaju sa istom poteškoćom. Ovde se sve radi preko veze, vlada dogovorna ekonomija i ne postoji tržište. Ovde, ako imate političkog pokrovitelja, nije moguće bankrotirati, ma kakve poteze vukli. Samo po sebi je jasno da je ta netržišna situacija omogućava jednu dugu, ali potpuno pouzdanu agoniju i sasvim sigurnu ekonomsku smrt.“

Traži se političar sa super moćima

Iako je Hrvatska zagazila u predizborno vreme, čini se da se na političkoj sceni nije pojavila osoba koja bi rezigniranim građanima mogla da povrati veru u političare i politiku. Nada da su to SDP-ovci, splasnula je nedugo nakon prošlih izbora, a novi političari bi, po svemu sudeći, morali da imaju super moći uz pomoć kojih bi, ne samo privredu, već i građane izvukli iz depresije.

Boris Rašeta tako kaže da se, čak i kada bi se iz mraka i dubina u koje je zemlja potonula izvukao najsavršeniji periskop, na celom horizontu ne bi našla nijedna osobe koja bi garantovala da je programski, idejno i svojom političkom zrelošću u stanju da sprovede reforme koje hrvatsko društvo očekuje. „A te reforme više nisu enigma. Potpuno je jasno šta treba da se uradi. Hrvatska ima više gradova, opština i županija nego Engleska i Francuska. Ima ogroman broj parazitskih tela u javnoj upravi, različitih ustanova koje samo troše novac koji nije pristigao iz akumulacija, već iz pozajmica. Ogromni neracionalni sistem godišnje se finansira sa 17 milijardi kuna pozajmljenog novca. Onaj ko želi da promeni Hrvatsku, treba da uzme pneumatski čekić i krene u razbijanje zacementiranih formi koje su krvopija na telu države.“ No problem je, zaključuje naš sagovornik, što takvog političara ili stranke, za sada, nema. „Svi žive kao i pre. Sve stranke zapošljavaju svoje ljude u svakom izbornom kontingentu u opštine, gradove ili županije. Svi su naučili da je to glavni resurs s kojim se nagrađuju saveznici i kažnjavaju politički protivnici. Niko ne želi da se odrekne tog rudnike koji je, kako se donedavno činilo, mogao da se unedogled eksploatiše. Međutim, očigledno, rude je pri samom kraju.“