1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Premijer koji više neće talasati

Muslimanska liga odnela je ubedljivu pobedu na izborima u Pakistanu, dok je Narodna partija sada tek treća politička snaga u zemlji. U premijersku fotelju se vraća kontroverzni Navaz Šarif koji je proteran pre 14 godina.

Navaz Šarif (66) je već u dva navrata bio premijer Pakistana, ali drugi mandat mu nije protekao kako je planirao. Nakon tihog puča, vojska ga je 1999. godine proterala u Saudijsku Arabiju i dovela na vlast Perveza Mušarafa. Na Arabijskom poluostrvu zadržao se do 2007, kada je Mušaraf pod pritiskom saudijskog kralja popustio i dozvolio Šarifu da se vrati u zemlju. U isto vreme iz egzila se vratila legendarna Benazir Buto – bivša premijerka je nedugo zatim ubijena u bombaškom napadu.

Slavlje Šarifovih pristalica

Slavlje Šarifovih pristalica

Šarif je bio bolje sreće, od izgnanika postao je ubedljivi pobednik. Koliko tačno ubedljivi – e to se u Pakistanu još ne zna, nadležni kažu da će se na zvanične rezultate čekati nekoliko dana. Informacije državne televizije deluju prilično precizno – Muslimanska liga imaće 127 poslanika, a za apsolutnu većinu nedostaju joj još 10. Njih će Navaz Šarif pokušati da pronađe među nezavisnim kandidatima od kojih je čak 25 ušlo u skupštinu. Druga najveća snaga u parlamentu je Pakistanski pokret za pravdu bivše kriket-zvezde Imrana Kana koji je osvojio 35 mesta. Samo 32 poslanika imaće do sada vladajuća Narodna partija, iako je njena vlada prva koja u istoriji zemlje izgurala ceo mandat.

U prvim ocenama, izbori se nazivaju „pobedom demokratije“ – najpre jer se vojska nije mešala u proces, nego samo garantovala bezbednost. Uz to, izlaznost je za pakistanske uslove ogromnih 60 odsto, što dobija na težini kada se zna da su radikalni islamisti najavili niz napada na izborni dan. Krvavi bilans se u subotu zaustavio na 29 mrtvih širom zemlje, uprkos tome što je na biračkim i prometnim mestima bilo 600.000 pripadnika snaga bezbednosti.

Otvoreno podržavao Talibane

Međutim, osim „pobedom demokratije“, neki poznavaoci izbore nazivaju i „povratkom islamista“. Novi premijer poznat je kao duboko religiozan čovek, a devedesetih je svoju religioznost pokušao da izveze i u pravosudni sistem, odnosno da ukine građansko pravo i uvede šerijat. Otvoreno je podržavao Talibanski režim u susednom Avganistanu, ali je nakon povratka iz egzila priznao da je to bila greška. „Pakistan ne bi trebalo da se meša u prilike u Avganistanu“, rekao je Šarif.

Rizikujući optužbe za „talibanizaciju“ sekularnog Pakistana, Šarif je i u ovoj kampanji oštro kritikovao američke napade bespilotnim letelicama. Loveći teroriste iz vazduha, snage SAD su od 2004. u Pakistanu usmrtile između 400 i 900 civila, od toga skoro 200 dece. Odnosi su posebno bili zategnuti do likvidacije lidera Al Kaide Osame bin Ladena koji je pronađen upravo u Pakistanu. Veruje se da će Šarif sada negovati poslovično solidne odnose Islamabada i Vašingtona.

Testirao nuklearnu bombu

Napad tokom izbora u Pakistanu

Napad tokom izbora u Pakistanu

Pod lupom će biti i Šarifov odnos prema Indiji, arhi-neprijatelju Islamabada. Pomirljivi tonovi novog premijera trebalo je da uvere birače kako je upravo on čovek koji će dalje normalizovati odnose Pakistana i Indije. Partner sa druge strane granice je Manmohan Sing, indijski premijer koji je na Tviteru odmah čestitao „nedvosmislenu pobedu“ Navaza Šarifa. Ali, upravo je Šarif bio najglasniji zagovornik nuklearne probe 1998. godine, kada je Indiji trebalo pokazati kandže. Tada su milioni Pakistanaca na ulicama slavili vojnu moć svoje zemlje. Uzalud je bivši američki predsednik Bil Klinton otvoreno nudio ogromnu donaciju Pakistanu, ako odustane od atomskog testa.

Iz zapadnog rakursa, povratak Navaza Šarifa promatra se sa spoljnopolitičkih pozicija, odnosa prema Talibanima i Indiji. Međutim, običnim građanima je u prvom planu bila ekonomija. Njih najviše brinu hronične nestašice namirnica i struje. Šarif se godinama pozicionira kao čovek koji razume ekonomiju, i posebno probleme malog čoveka. Poznate su njegove inicijative za zapošljavanje najsiromašnijih, ali i uvođenje minimalne zarade.

Kakve god pozicije da zauzme Navaz Šarif, stručnjaci su saglasni u jednom – premijer više neće biti ni radikalan ni isključiv, kao devedesetih godina. Jer, na sopstvenoj koži je iskusio kako pakistanska vojska lako zameni one koji joj nisu po volji. Uostalom, Mušaraf koji je 1999. doveden da zameni Šarifa sada i sam sedi u kućnom pritvoru pod sumnjom da je počinio izdaju.

Autor: Nemanja Rujević (ap, rtr, dw)
Odg. urednik: Ivan Đerković