1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Prelazni sporazum i bez Mladića u Hagu?

Srbija se nepravedno kažnjava blokadom Prelaznog sporazuma, smatra većina zemalja EU. Uz pritiske zemalja članica Unije, na promenu holandskog stava po tom pitanju, mogu uticati i drugi faktori, smatraju stručnjaci.

Deblokada Prelaznog sporazuma - prvi korak na daljem putu Srbije ka EU

Deblokada Prelaznog sporazuma - prvi korak na daljem putu Srbije ka EU

„Unutar Evropske unije postoji većinski stav da se Srbija nepravedno kažnjava blokadom Prelaznog sporazuma“, kaže za Dojče vele stručnjak za Balkan u Centru za evropsku politiku u Briselu, Srđan Cvijić. On dodaje da veliki broj članica Unije, sa Francuskom i Italijom na čelu, vrši pritisak na Holandiju, koja se za sada jedina protivi primeni tog sporazuma, da promeni svoj stav.

Cvijić ističe da bi od velikog značaja mogla da bude i najavljena poseta belgijske parlamentarne delegacije Beogradu, jer su Belgijanci, podseća Cvijić, do sada bili blizu holandskog stava:

„Ako se sada i oni pomere ka većini koja postoji unutar EU, Holandiji će biti teško da bude sama, toliko dugo, po tom pitanju. To je mikroelement u generalnim dogovorima unutar evropske spoljne politike. Zato mislim da bi moglo da se desi da do kraja godine dođe do promene holandskog stava. Međutim, može se desiti i da Mladić bude uhapšen do kraja godine.“

Mladić u Hagu, ali i uloga Srbije u regionu

I dok se od zvaničnika u Beogradu mogu čuti obećanja da bi do hapšenja Ratka Mladića moglo da dođe do kraja godine, što je i uslov Holandije za deblokadu Prelaznog sporazuma, u Centru za evropsku politiku u Briselu kažu da postoji mogućnost i da bez Mladića u Hagu dođe do pokretanja Prelaznog sporazuma. Cvijić za Dojče vele objašnjava:

Holandija insistira na hapšenju i izručenju Ratka Mladića

Holandija insistira na hapšenju i izručenju Ratka Mladića

„Mora se imati u vidu da ovde nije reč samo o odnosu Srbije i Holandije po pitanju Mladića, već da tu postoji i niz dodatnih faktora. Da li će pritisak na Holandiju imati rezultata zavisi i od uloge koju Srbija ostvaruje u regionu, njene politike prema drugim državama, njene pomoći u nekim procesima itd.“

Deblokadu Prelaznog sporazuma u EU ocenjuju kao prvi neophodan korak na daljem putu Srbije ka EU. U Centru za evropsku politiku dodaju i to da je puna primena tog sporazuma od velikog ekonomskog značaja za Srbiju, pogotovo u situaciji budžetskog deficita.

„Novac koji bi se tada slivao u državnu kasu od izvoza bio bi mnogo značajniji od ušteda koje se sada pokušavaju postići smanjenjem administracije u zemlji“, smatra Cvijić.

U 2010. Zapadni Balkan kandidat za članstvo

Na ocenu srpskog ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića, da će ova jesen biti presudna za evrointegracije Zapadnog Balkana, u Centru za evropsku politiku dodaju i to da će 2010. godina biti godina u kojoj ćemo imati „ne potencijalne kandidate, već kandidate za članstvo u EU“, kao i da će proces priključivanja regiona EU ići „punom parom“.

Očekuje se da se taj proces postavi na pravi kolosek na kome, do samog ulaska u zajednicu evropskih zemlja, ne bi trebalo da bude većih trzavica.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 13.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/K4ws
  • Datum 13.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/K4ws